"МОРАМО ГА ОЗБИЉНО СХВАТИТИ!" Меркелова послала ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ светским силама - СПРЕМНА САМ
Меркелова није искључила могућност да буде посредник, али не сада, већ у каснијој фази, додавши да од ње "није ни тражено да се умеша".
Бивша немачки канцеларка Ангела Меркел изјавила је да постоји могућност да буде посредник у решавању конфликта између Русије и Украјине.
"ПУТ КА ДИРЕКТНОЈ КОНФРОТАЦИЈИ" Руски амбасадор упозорава: ЈЕДНА ГРЕШКА Америке довешће до сукоба Вашингтона и МОСКВЕ
"АПСОЛУТНО ЈЕ НЕОПХОДНО РАЗГОВАРАТИ СА ПУТИНОМ" Шолц послао поруку упозорење: Не може Русија да намеће УСЛОВЕ ЗА МИР
МЕРКЕЛОВА СТИЖЕ У РУСИЈУ? Бивша канцеларка открила да ли ће бити посредник у преговорима, има само ЈЕДАН УСЛОВ
Меркелова није искључила могућност да буде посредник, али не сада, већ у каснијој фази, додавши да од ње "није ни тражено да се умеша".
Она је истакла да сукоб у Украјини представља "прекретницу у европској историји" и да се руски председник Владимир Путин мора схватити озбиљно.
Меркелова оцењује да су њене одлуке док је била на функцији немачке канцеларке и њен одлазак са тог положаја можда имали утицај на Путина да донесе одлуку о покретању специјалне војне операције у Украјини.
Меркелова је признала и сопствену немоћ на крају мандата.
- Било је јасно да нећу дуго бити на функцији и зато једноставно морам да констатујем да разни покушаји у протеклој години нису имали ефекта.
С обзиром на то да Путина познаје дуго, упитана је какав је он човек.
- Требало би озбиљно схватити његове речи - кратко је рекла Меркел, пише РНД.
Меркелова је у великом интервјуу за немачку медијску мрежу "РНД", једном од ретких након политичког пензионисања, навела да је прошле године покушала да разговара са Путином о европском безбедносном поретку, али да руски лидер није био заинтересован.
- Са једне стране, Путин није више био спреман за нови самит у стилу Нормандијске четворке, а са друге стране нисам успела да уз овај, покренем додатни руско-европски формат за дискусију о поретку европске безбедности - рекла је Меркелова мислећи притом на састанке Немачке, Француске, Русије и Украјине који су резултирали споразумима из Минске 2014. и 2015. године.
Она је поновила да стоји иза своје одлуке да блокира захтев Украјине за улазак у НАТО 2008. године, јер би сличан поступак изазвао сукоб са Русијом.
Она је подржала је курс свог наследника Олафа Шолца (СПД).
- Сматрам да је исправно да Запад ради на опстанку Украјине, а да не постане део директног војног сукоба.
На питање да ли је знала да ће почети сукоб, рекла је да јој је амерички председник Џ Бајден дао прве назнаке о томе на самиту Г20 у Риму крајем октобра прошле године.
Рекла је и да Путин не жели успешну Украјину, која је на крају постала талац супротности између Русије и Запада, због чега су НАТО и ЕУ део ове борбе.
"Гас као оружје"
Ангела Меркел указала је на то да је Путин 24. фебруара напао Украјину, у тренутку док Северни ток 2 још увек није прорадио, те да Путин у том смислу гас није могао да користи као оружје.
- Постала сам канцеларка 2005. године. Мој претходник Герхард Шредер је на самом крају мандата донео одлуку за гасовод Северни ток 1. Одлука у корист Северног тока 2 донета је 2015. Оправдано је питање зашто смо то наставили да радимо након анексије Крима. То није била лака одлука. Пре свега: чак и током Хладног рата постојао је поуздан извоз гаса из бившег Совјетског Савеза у Западну Европу. Нисам веровала у промене кроз трговину, већ у везу кроз трговину са другом по величини нуклеарном силом на свету. У том контексту, након преговора о Минском споразуму, сматрала сам да је Северни ток 2 оправдан, а не препрека подношљивом развоју Украјине.
У тренутку када се преговарало о Северном току 2, постојала је теза да када он буде оперативан да ће Путин престати да испоручује гас преко Украјине или је чак напасти. Међутим, побринули смо се да се гас и даље испоручује преко Украјине и обезбедили да Украјина настави да прима накнаде за испоруке руског гаса Западу. Путин је потом 24. фебруара напао Украјину, иако кроз Северни ток 2 још није протекао ни један кубни метар гаса. У том смислу, гас није био оружје - навела је она.
Зашто се Запад никада није запитао да ли би било боље да се не купује гас?
- Хајде да погледамо ситуацију у то време: Обим испоруке, на пример кроз цевоводе из Велике Британије, падао је из године у годину. И тада смо имали веома високе цене енергије због промоције обновљивих извора енергије, постепеног гашења нуклеарне енергије и почетка поступног избацивања угља. Немачка привреда се определила за цевоводни транспорт гаса из Русије јер је био економски јефтинији од течног гаса из Саудијске Арабије, Катара и Уједињених Арапских Емирата, а касније и из САД. Дакле, требало је политички одлучити да ли да, уместо куповине гаса од Русије, да купујемо знатно скупљи и, штавише, еколошки контроверзни течни гас против жеља привреде Немачке. Били смо вољни да новцем од пореза подржимо изградњу два ЛНГ терминала у Немачкој, казала је Меркел
Нова савезна влада сада гура ЛНГ терминале.
- Тачно, јер се сада ситуација из темеља променила, јер без руског гаса нема довољно јефтинијег гаса из гасовода - рекла је Меркел.
