ИСПЛИВАЛЕ СВЕ ТАЧКЕ ПРЕГОВОРА ИЗМЕЂУ РУСИЈЕ И УКРАЈИНЕ! Заседали више пута, невероватно шта је Путин све тражио, били надомак примирја

Русија и Украјина имале су три састанка на почетку рата на којима се проговарало о условима мира. То су били сусрети одржани у Белорусији, преко видеопозива, као и у Истанбулу. Разговори су пропали јер су се обе стране заробиле на бојном пољу, али су пре тога преговарачи  израдили више нацрта уговора који је требао да гарантује будућу сигурност Украјине уз испуњавање неких од захтева председника Владимира Путина, пише New York Тимес, који је урадио исцрпну анализу тачака о којима се разговарало. Новинари америчког дневника дошли су до низа докумената и разговарали са неколико десетина извора како би саставили слику преговора у тим првим данима рата.

Анализа докумената показује да су се две стране сукобиле око нивоа украјинског наоружања, услова за потенцијално чланство Украјине у Европској унији и дела украјинских закона о језику и култури које је Русија желела да укине. Украјински преговарачи понудили су да одустану од чланства у НАТО и прихвате руску окупацију делова њихове територије. Међутим, они су одбили да признају руски суверенитет над њима. Русија, запањена жестоким украјинским отпором, чинила се отвореном за такав договор, али је на крају одустала од кључне компоненте: аранжмана који обвезује друге земље да стану у одбрану Украјине ако она икада поновно буде нападнута.

Тимес је објавио нацрте уговора од 17. марта и 15. априла 2022.године, који приказују супротстављене предлоге и тачке договора обе страна, као и приватно саопштење на разговорима у Истанбулу 29. марта у којем је сажет предложени договор. Украјина је направила значајан уступак: била је спремна да постане "трајно неутрална држава" која се никада неће придружити НАТО или да допусти страним снагама да буду базиране на њеном тлу. Чинило се да понуда одговора на суштинску Путинову жалбу - да Запад користи Украјину да уништи Русију.

Попис од седам точака

Иако су две стране учествовале на редовитим видео састанцима након првог састанка делегација одржаног у Белорусији, нацрт уговора од 17. марта показује колико су остале удаљене у захтевима. Украјина је од Русије тражила да пристане на међународне сигурносне гаранције по којима би друге земље, укључујући украјинске савезнике који би такође потписали споразум, стале у њену одбрану ако буде поновно нападнута.

Украјина је желела да се споразум примјењује на "међународно признате границе" Украјине, иако су руске снаге у том тренутку и даље покушавале да заузму Кијев. С друге стране, руски тим је желео да Украјина и све друге потписнице споразума укину санкције против Москве које су увели од 2014. и да јавно позову друге земље да учине исто. Украјина је требало да уступи цели источни Донбас и признати Крим као део Русије.

Попис од седам тачака био је окренут против украјинског националног идентитета, укључујући забрану именовања места по украјинским борцима за независност. Нацрт је укључивао ограничења украјинских оружаних снага и броја тенкова, ратних бродова и борбених авиона које земља сме да има у свом арсеналу. Украјинци су били спремни да прихвте таква ограничења, али су тражили пуно веће границе. Бивши високи амерички званичник који је био упознат с преговорима тврдио је да је Путин био итекако загрејан за такав договор будући да су украјинске снаге жестоко одбијале руског непријатеља. Међутим, амерички званичници били су узнемирени условима. На састанцима с украјинским колегама високи званичник им је рекао: "Тихо смо рекли: 'Разумете да је ово једнострано разоружање, зар не?'"

Челници из Пољске, која је била рана и снажна заговорница Украјине, бојали су се да би Немачка или Француска могле да покуша да увери Украјинце да прихвате руске услове, а према једном евроспком дипломати хели су да спрече да се то догоди. У ту сврху, када се пољски председник Андрзеј Дуда састао с челницима НАТО-а у Бриселу 24. марта, подигао је пред службеницима текст од 17. марта, тврди дипломата који је био присутан. "Ко би од вас потписао?" питао је Дуда колеге. Нико се није огласио. Неколико дана касније, 29. марта, представници Русије и Украјине састали су се у истанбулској палати на Босфору. Некима су се разговори чинили као напредак подстакнут руским неуспесима на бојном пољу.

У Истанбулу се чинило да Руси подржавају украјински модел неутралности и сигурносних гаранција,као и да стављају мањи нагласак на своје територијалне захтеве. Након тога, главни руски преговарач Медински рекао је како украјинска понуда неутралности значи да је "спремна да испуни главне захтеве на којима је Русија инсистирала свих протеклих година". Украјина је сажела предложени договор у документу од две странице који је назвала Истанбулски комунике, који никада није објавила. О статусу Крима требало је да се одлучи у раздобљу од десет или 15 година, при чему је Украјина обећала да неће покушати да врати полуоток силом. Зеленски и Путин лично су требали да се састну како би довршили мировни споразум и постигли договор о томе колико ће украјинске територије Русија и даље да окупира.

Руски званичници су у јавност послали различите сигнале о томе да ли је Кремљ засита спреман да потпише споразум. Руси и Украјинци су се вратили на вишесатне преговоре путем видеопозива, размењујући нацрте уговора преко апликације "WhatsApp", рекли су преговарачи, пише NYT. Почетком априла, након што се Русија повукла из предграђа Кијева, слике масакрираних цивила у предграђу Буча шокирале су свет. За Украјинце се идеја да би њихова земља могла да постигне компромис с Русијом чинила даљом него икада. Ипак, Зеленски, који је посетио Бучу 4. априла, рекао је да ће се разговори наставити.

"Колеге, разговарао сам с РА", написао је 10. априла украјински главни преговарач Давид Арахамиа у WhatsApp поруци украјинском тиму. "Разговарао је јуче сат и по са својим шефом."

"РА" је био Роман Абрамович, руски милијардер који је у разговорима играо улогу иза сцене. Његов "шеф" био је, свакако, Путин, који је позивао преговараче да се концентришу на кључна питања и брзо их разраде, написао је Арахамиа. "Нисмо знали мисли ли Путин озбиљно", рекао је бивши високи амерички званичник NYT о том догађају.

"Нисмо могли да закључимо јесу ли људи који су разговарали били овлаштени за то." Један украјински преговарач рекао је како верује да су преговори били блеф с Путинове стране, док су их друга двојица описала као озбиљне. Дана 15. априла, пет дана након што је Абрамович јавио Украјинцима о састанку с Путином, руски преговарачи послали су нацрт уговора од 17 страница на сто свог председника. Преговарачи су се сложили да ће Украјина бити проглашена трајно неутралном иако ће јој бити допуштено придруживање Европској унији. Велики део споразума "неће се примењивати" на Крим и још један део Украјине који ће се одредити - што значи да ће Кијев да прихвати руску окупацију дела своје територије без признавања руског суверенитета над њим.

Члан 5

Али остале су нерешене кључне тачке. Русија је хтела да се домет испаљивања украјинских пројектила ограничи на 40 километара, док је Украјина желела 280 километара - довољно да погоди мете на Криму. Русија је још увек желела да Украјина укине законе који се односе на језик и национални идентитет, као и да повуче украјинске трупе у склопу прекида ватре.

Највећи проблем, међутим, појавио се у члану 5. У њему је стајало да ће, у случају још једног оружаног напада на Украјину, "државе гарант" које би потписале уговор - Велика Британија, Кина, Русија, Сједињене Државе и Француска - стати у одбрану Украјине. На ужас Украјинаца, дошло је до кључног одступања. Русија је убацила клаузулу да све државе гаранти, укључујући Русију, морају да одобре одговор ако Украјина буде нападнута. То је значило да је Москва могла поновно да нападне Украјину и затим да стави вето на било какву војну интервенцију у име Украјине. Био је то наизглед апсурдан услов који је Кијев одбацио као кршење договора. "Након тога нисмо имали интереса да наставимо разговоре", рекао је један члан преговарачког тима.

Две године касније још нема назнака да би Русија и Украјина могле да се врате за преговарачки сто. Чак и пре најновијег Путиновог захтева уочи почетка швајцарског самита, стручњаци су рекли да је тешко да се замисли повратак на споразум о којем се разговарало 2022. године. Украјина је одлучнија него икад у придруживању НАТО-у, а то је порука коју планира да истакне на скорашњем састанку у Вашингтону. Стручњаци верују да би крај борби могао да буде "конфузно примирје". Марк Велер, професор међународног права са Кембриџа који се специјализовао за мировне преговоре, очекује да ће се водеће западне земље усредсредити на одбрану будуће борбене линије Украјине са Русијом.

Извор: Србија Данас/Јутарњи.хр