ПУЦАЈУ ПУКОТИНЕ "СЛОЖНЕ" АЛИЈАНСЕ: Макронова изјава РАЗОТКРИЛА неслогу НАЈМОЋНИЈИХ сила европског фронта - нису спремни на рат са Русијом!
Контроверзне речи биле су кап која је прелила чашу
Изјава француског председника Емануела Макрона да не искључује слање западних трупа у Украјину разоткрила је пукотину у наизглед уједињеном европском фронту, изазваши јавну препирку са немачким канцеларом Олафом Шолцом и брзе деманте мноштва других земаља. Ако је у питању био само "пробни балон" резултат је више него јасан - европске државе нису спремне за отворени рат са Русијом.
ДОБРО ПОДМАЗАНА МОСКОВСКА МАШИНЕРИЈА! Ови војници су кључ руског напредовања, а нико их не спомиње (ВИДЕО)
ЈЕЗИВА МОЋ РУСКЕ ХАУБИЦЕ! У зони Специјалне војне операције туку Украјинце овим страшним оружјем (ВИДЕО)
ЈЕЗИВА МОЋ РУСКЕ ХАУБИЦЕ! У зони Специјалне војне операције туку Украјинце овим страшним оружјем (ВИДЕО)
- Урадићемо све што је потребно да осигурамо да Русија не може да победи у овом рату - казао је злослутно Макрон у понедељак на самиту ЕУ лидера у Паризу, одмах након што је Шолц дао потпуно супротну изјаву поводом слања немачких "Таурус" крстарећих ракета домета 50 километара.
- Не можемо бити повезани ни у једној тачки, на једном месту са циљевима које овај систем може да досегне. Такође је неопходно да то буде јасно. Чуди ме да неке људе то чак ни не погађа, да ни не размишљају о томе да ли то што радимо може да доведе до неке врсте уплитања у рат - рекао је Шолц новинарима у Берлину, уочи поласка за Париз.
Двојица лидера земаља чланица НАТО и ЕУ, који би требало да блиско координирају наступе у вези потенцијалног Трећег светског, су се уместо тога расправљали, преноси Тагесшпигел. Правдајући свој став о слању трупа, Макрон је не тако дискретно алудирао на претходне немачке ставове.
- Многи од оних који данас причају "никада, никада", били су исти они који су раније причали "никада тенкови". Подсећам да су пре две године многи за овим столом рекли: "Понудићемо вреће за спавање и шлемове - рекао је Макрон током самита.
Француски лидер је такође, одмах по одбијању слања "Тауруса" Украјини најавио формирање "коалиције за оружје дугог домета".
Без обзира на упадљиво различите изјаве Шолц је захвалио Макрону на позиву, "који је знак јако добре сарадње Немачке и Француске", док је дискусију о Украјини назвао "веома добром дебатом". Једино је истакао да је расправљано о "неколико необичних" ствари.
Треба напоменути да је став НАТО-а од самог почетка рата пре две године био да се не улази у отворени сукоб са Русијом, док је Берлин, макар у својој реторици стално истицао да нема намеру да ескалира сукоб. У пракси се показало да је Макронова изјава о ескалацији слања наоружања ближа реалности јер је Немачка, на пример, у прошлости одлучно одбацивала идеју да немачки тенкови поново ратују са руским на украјинским степама, али онда послала "Леопарде".
Шолц је и поред тренутног одбијања да пошаље "Таурусе" ипак осетио потребу да директно негира могућност слања НАТО трупа.
- Неће бити копнених трупа из европских земаља или НАТО-а - написао је он кратко на мрежи X у уторак.
Јасан је био и портпарол америчког Савета за националну безбедност Џон Кирби.
- Неће бити америчких трупа на копну у борбеним улогама у Украјини - саопштио је он.
Из кабинета британског премијера Ришија Сунака стигла је слична, али не баш умирујућа порука, како Уједињено Краљевство нема планове за слање већег броја трупа "изузев малог броја који подржава украјинску војску, укључујући медицинску обуку".
Фински председник Саули Нинисто, који је такође био на састанку у Паризу, рекао је за јавни сервис Yle да "постоји широко прихваћени утисак да неће бити војног присуства" у Украјини, што је такође и позиција Финске.
Кабинет италијанске премијерке Ђорђе Мелони саопштио је да „подршка Италије не укључује присуство трупа из европских или НАТО држава на територији Украјине“.
Лавини негативних изјава о слању трупа придружиле су се и друге НАТО земље попут Шпаније, Пољске, Чешке и Словачке.
Рашета: Популистичка изјава Макрона
Последице Макронове изјаве су више него очигледне, али су њени мотиви мање јасни. Ипак, аналитичар Драгослав Рашета из "Новог Трећег пута" не мисли да је у питању прави позив на војну интервенцију Запада.
- Макронову изјаву више сматрам популистичком у одређеној мери, зато што не верујем да би ситуација могла баш нагло да се погорша, да би НАТО уопште размишљао о стављању чизама у Украјину, али свакако је реч о томе да Европа покушава да прошири коалицију земаља које ће обучавати и наоружавати Украјину - казао је он.
Ипак, стручњак сматра да је у питању нека врста буђења широм Европе, те да оно што је Макрон рекао није толико различито у односу на претходна упозорења које је сама Немачка слала.
- Докле год траје та несигурност што се тиче (америчког прим. аут.) Конгреса, да ли ће он изгласати уопште и колики ће бити пакет помоћи о којем се говори, да постоји шанса да се нађе у самом Доњем дому Конгреса, а реч је о доста мањем износу, неких 30 милијарди уместо 60 за Украјину, мислим да је то одређено буђење Европе. Као што смо имали и изјаве Немачке безбедносне службе, да се мора спремити за шири фронтовни рат са Русијом у будућности. Тако да мислим да је све упућено ка том смеру - наводи Рашета.
Радуловић: Јасно да се реторика затеже
Војни аналитичар Владе Радуловић рекао је да изјава Макрона у овом тренутку није наишла на подршку једног дела чланица земаља НАТО-а, истакавши изјаву чешких и словачких званичника, као и изјаву генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга који је рекао да не постоје планови за распоређивање војника на територији Украјине.
Он је за Танјуг изјавио да, уколико се следи аналогија да се свака изјава, нарочито званичника једне такве земље, неколико пута измери и процени, онда очигледно постоје неке ствари у позадини за које јавност не зна, а које су, сматра он, вероватно у великој мери утицале на то да до те изјаве дође.
- Јасно је да се реторика затеже, чини ми се да и даље подижемо лествицу када је у питању однос Истока и Запада. Можда неочекивано посматрајући неке раније Макронове изјаве, па чак и позицију Француске која је у једном тренутку деловала као земља која може да буде нека врста посредника. Нисам очекивао у оваквом формату тако нешто да се каже, нарочито не када погледате ситуацију у САД око Конгреса и пакета помоћи, као и апсолутно извесног чланства Шведске у НАТО-у - навео је аналитичар.
Радуловић каже да он лично није очекивао такву изјаву Макрона у овом тренутну, али додаје да вероватно званични Париз има разлог зашто је он то рекао.
Немачка и Француска се препуцавају око тога ко је више помогао
Трзавице на релацији Шолца-Макрон око војне помоћи Украјини полако се претварају у шири конфликт две водеће ЕУ силе, па су немачки званичници узвратили, отприлике рекавши да је Макрон јак на речима, али да Француска није ни приближно толико помогла Украјини као Немачка.
Тако је Улрих Лехте из Странке слободних демократа (ФДП), члана Шолцове коалиције, рекао да је "просто срамотно" што је Француска тек 16. по подршци Украјини, преноси Тагесшпигел. По њему такође је срамотно колико мало друге ЕУ државе предузимају да би помогле Украјини.
Овај аргумент илустровао је и немачки Кил институт, који води евиденцију о међународној помоћи Украјини, податком да је Француска војно подржала Украјину са 640 милиона евра, а Немачка са 17,7 милијарди евра.
Шолц је због тога користио сваку прилику да додатно притисне друге ЕУ земље, а посебно Француску, да пошаљу више оружја и муницје, пише Политико.
Французи се бране аргументом да они шаљу квалитетнију помоћ, у виду "СЦАЛП" ракета које су послали одмах после британских "Сторм Shadow", за разлику од Немачке која не жели да испоручи своје слично наоружање. Иако се све три ракете испаљују из авиона и имају бојеве главе сличне тежине, "Таурус" има дупло већи домет, што брине Немце.
Иначе, француске и немачке имале су ефекта скоро искључиво на руским ратним бродовима, који не играју претерано важну улогу. Иако се повремено користе за лансирање крстарећих ракета "Калибар" на стратешке циљеве иза фронта, у комбинацији са авионима и копненим системима попут "Искандера", највећу разорну моћ на фронту имају ФАБ-500 и ФАБ-1500 бомбе, па затим вишецевни бацачи термобаричних ракета "ТОС". Други проблем је украјинска авијација на измаку снага, чији преостали авиони морају да полећу са разрушених аеродрома и избегавају мноштво ПВО система и руских ловаца.
Мета против које би "Таурус" могао да буде користан је Керчки мост између Краснодарске области и Крима, који је већ два пута био оштећен, једном камионом бомбом, а други пут поморским дроновима. Такође би могли да погоде логистичке центре далеко иза линије фронта, али немачке званичнике брине то што би испорука захтевала умешаност немачких војника који би програмирали пројектиле, пише Политико.
Са тим се не слаже аналитичар са Европског савета за спољне односе Густав Гресел, који тврди да би Украјинци могли да науче да сами програмирају ракете, без слања немачких трупа.
Извор. Србија Данас/Euronews/Пренела: Т.М.
