Откривена страшна тајна: Ова технологија стоји иза ракете "Орешник" (ФОТО/ВИДЕО)

Најновије откриће је стигло од генералног директора Роскосмоса Јурија Борисова.

У изјави државној руској телевизији ВГТРК, Борисов је најавио да је Роскосмос спреман да „у потпуности руском Министарству одбране“ обезбеди ракетне системе Орешник.

-Што се тиче прецизних система, у последње две године или више, већ смо неколико пута повећали производњу овог типа оружја. Што се тиче Орешника, ми имамо све потребне капацитете да обезбедимо Министарству одбране, рецимо, потребну количину, рекао је Борисов новинару ВГТРК Павелу Зарубину.

Борисовљева најава баца ново светло на хибридни систем Орешник и можда нуди нови правац за истрагу. Ово је посебно релевантно с обзиром на то да је све речено и написано од 21. новембра до данас у домену спекулација, јер нема званичних информација о ракетном систему у Русији.

Пошто је ракета Орешник дело Роскосмоса, претпоставља се да ју је развио Роскосмос у оквиру програма за стварање нове генерације балистичких ракета.

Иако је примарна функција Роскосмоса везана за истраживање свемира и сателитске технологије, организација учествује и у развоју ракета са војном применом, често у сарадњи са руским војно-индустријским структурама.

Могуће је да је пројектил првобитно пројектован као ракета-носач. У историји Роскосмоса постоји пројекат под називом Орешник, а овај ракетни систем је посебно развијен као лансирно возило.

Ракета-носач Орешник, коју је развио Роскосмос, представља иновативан приступ лансирању малих сателита. Ово је део напора Русије да заузме већи удео на глобалном тржишту компактних сателитских система, који брзо расту захваљујући комерцијалним и научним применама.

Ракета је замишљена као исплатива алтернатива већим и сложенијим лансирним ракетама, као што су ракете Сојуз и Ангара, које су дизајниране за веће и теже мисије.

Технолошки, Орешник користи еколошки прихватљива горива, првенствено течни метан и кисеоник. Ово га чини конкурентним међународним системима као што су ракете које су развили SpaceX и Роцкет Лаб, који такође наглашавају смањење штетних емисија.

Поред својих еколошких предности, систем је оптимизован за брзу припрему и лансирање, што га чини посебно корисним за мисије са кратким роковима или захтевима за флексибилношћу.

Пројекат наглашава мобилност и свестраност. Ракета се може лансирати са традиционалних лансирних места, као што су Плесецк и Бајконур, али и са мањих, мобилних платформи, чиме се повећава њена оперативна применљивост.

Са капацитетом носивости погодним за микросателите и мале сателитске констелације, Орешник је намењен мисијама за посматрање Земље, покривености интернетом и другим апликацијама где су мали сателити кључна компонента.

Развој Орешника је стратешки потез Роскосмоса да остане конкурентан у све комерцијализованијој свемирској индустрији.

Фокус Русије на лаким лансирним ракетама није случајан – то је сектор у којем ће исплативост и могућности масовне производње играти све важнију улогу у привлачењу међународних клијената. Ако пројекат успе, то би могао бити значајан корак ка модернизацији руског свемирског програма.

Дакле, може се претпоставити да би након Борисовљеве изјаве и историјског постојања такве ракете, Орешник могао бити хибридни пројекат са компонентама које потичу из руског свемира и војних технологија.

Ракета је позиционирана као савремено оружје велике брзине и маневрисања, користећи технологије које компликују њено пресретање одбрамбеним ракетним системима.

Шта знамо из руских извора о овом Орешнику коришћеном 21. новембра против украјинског града Дњепра? Према руским изворима, ракета је била опремљена конвенционалним бојевим главама и при удару је достигла брзину од преко 13.000 км/х.

Примарни циљ напада била је фабрика Јужмаш, кључно предузеће за ракетну технологију у Украјини. Према неким изворима, удар наводно није проузроковао значајну штету, али се сматра демонстрацијом војне моћи и психолошким оруђем.

Орешник је ракета средњег домета нове генерације која, према експертима, користи „узвишену“ путању, типичну за пробна лансирања, чиме се смањује могућност пресретања.

Међутим, изјава Борисова у потпуности је у супротности са тврдњама западних стручњака. Западни експерти виде ракету Орешник као нови корак у војној стратегији Русије, тврдећи да она не представља фундаменталну технолошку иновација, већ је еволуција постојећих ракета које користи Русија.

Према западним стручњацима, ракета је вероватно изведена из серије РС-26 „Рубеж“, балистичке ракете средњег домета развијене пре више од деценије. Неки извори сугеришу да би Орешник могао бити модификована варијанта користећи добро познате технологије за стратешки утицај, али прилагођена за нове сврхе.

Постоје и анализе које сугеришу да је ракета Орешник више промотивна демонстрација него права стратешка иновација. Према њиховим речима, циљ Русије оваквим демонстрацијама је да повећа своју војну моћ у очима света, стварајући утисак напретка док заправо прилагођава старе ракете.

Технологија Орешника вероватно дели многе карактеристике са руским ракетама средњег и дугог домета, као што је могућност избегавања отворених радарских мрежа, као и велике брзине у атмосфери.

Јуриј Борисов, директор Роскосмоса, који помиње да би Роскосмос могао да обезбеди Министарству одбране контролу над ракетним системом Орешник, сугерише важан стратешки потез, демонстрирајући блиску везу између руског свемирског програма и њене војне индустрије.

Ово указује да би технологија коју је развио Роскосмос могла да се прилагоди и користи у војне сврхе као део интеграције свемирских технологија у одбрамбену инфраструктуру.

Ова изјава афирмативно показује да би пројектил Орешник могао имати и цивилну и војну примену. Прелазак са лансирања малих сателита на војне функције је логичан за Русију, користећи постојећу инфраструктуру и технологије за проширење војне моћи.

Могућност брзог и једноставног преноса контроле над таквим пројектилима наглашава ефикасност и флексибилност пројекта, који се развија за више намена од самог лансирања сателита.

Штавише, ова изјава је јасан сигнал Русије да се њене свемирске технологије могу брзо прилагодити за војне сврхе, чиме се повећава потенцијал земље да креира нове стратегије за свемир и војну безбедност.

Ова интеграција цивилних и војних технологија могла би бити кључна за јачање позиције Русије на глобалној сцени у будућим геополитичким сукобима.

BulgarianMilitary.com подсећа да је руски председник Владимир Путин 21. новембра изјавио да су САД и њихови савезници у НАТО-у претходно одобрили употребу прецизног оружја дугог домета, што је довело до напада на руске војне објекте у областима Брјанска и Курска од стране америчких и Британске ракете.

Према Путиновим речима, као одговор на ове нападе, Москва је први пут употребила своју најновију ненуклеарну балистичку ракету средњег домета „Орешник“, погодивши објекат у оквиру украјинског војно-индустријског комплекса — фабрику Јужмаш у Дњепропетровску.