РУСИЈА ОДНЕЛА ВЕЛИКУ ПОБЕДУ: Европа колабирала, па признала пораз - Западу је сада проблем Шолц?
Дошло је до поделе унутар саме ЕУ око тога који је прави начин приступа Москви.
Калињинград би ускоро могао да буде изузет од дела санкција које је Европска унија наметнула на извоз одређене робе, након што је у четвртак немачки канцелар Олаф Шолц ургирао на Вилњус и Брисел да укину рестрикције на теретни транспорт од Русије до енклаве, наводећи да европске санкције против Москве не треба тамо да се примењују.
Како сазнаје "Шпигл", Европска комисија припрема документ са појашњењима примене тих санкција у којем стоји да ће Москви бити дозвољене транзитне руте за све производе али у ограниченим количинама, онима које су упоредиве са испорукама из времена пре руске агресије на Украјину.
"ТО ЈЕ АГРЕСИЈА НА РУСИЈУ, ПРОГЛАСИТИ САД ТЕРОРИСТИЧКОМ ДРЖАВОМ" Москва бесна на Вашингтон због ове ствари у вези Украјине
"РУСИ СЕ КОНСОЛИДУЈУ У ЛИСИЧАНСКУ" Кијев у паници, спрема се офанзива на овај стратешки град
"ТО ЗНАЧИ САМО ЈЕДНО" Зеленски вечерас саопштио и признао горку истину украјинском народу
Литванске власти су 18. јуна објавиле да на снагу ступа забрана превоза робе обухваћене санкцијама ЕУ преко територије те државе ка Каљининграду, који називају "Ахилова пета НАТО-а" и који је постао ужарена тачка у сукобу Русије и Запада. На листи санкција ЕУ налазе се угаљ, метали, грађевински материјал и напредна технологија. То је изазвало бес Русије.
Претње одмаздом
Како су литвански цариници почели да заустављају теретне возове ради провере, Москва је запретила "практичном" акцијом одмазде ако ЕУ не деблокира метале заглављене у транзиту и позвало отправника послова Литваније Виргинију Умбрасене.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков је рекао да је литванска забрана "без преседана" и "незаконита". Након тога се огласио високи представник ЕУ за спољну политику Жозеп Борељ, који је одбацио наводе Москве да Литванија примјењује националне санкције, указујући да су у питању санкције ЕУ, док је литванска премијерка Ингрида Шимоните истакла да забрана транзита није усмерена на блокаду региона, већ је против робе која потпада под европске санкције.
Како је председник Литваније Гитанас Науседа објавио да Вилњус неће правити уступке по питању транзита санкционисане робе у Калињинград, а власти у консултацији са Европском комисијом усагласиле основне принципе и смернице за транзит, заменик председника руског Савета безбедности Дмитриј Медведев запретио је противмерама које могу да Литванији "пресеку довод кисеоника".
Санкције поделиле ЕУ
Санкције нису изазвале само бес Русије и додатне тензије на релацији Москва-Брисел, дошло је и до поделе унутар саме ЕУ око тога који је прави начин приступа Москви, преноси "Јутарњи лист".
Литванија је, наиме, применом санкција онемогућила испоруке железницом и путевима (ваздушне и морске руте су остале ван домашаја санкција), а у очима Русије, то је била блокада Калињинграда и на државној телевизији су се због тога чули позиви да се ситуација разреши војном инвазијом.
Један пензионисани руски генерал позвао је председника Владимира Путина да након блокаде транзита пошаље нуклеарно оружје у Калињинград. Литвански министар одбране Арвидас Анушаускас у априлу је указао да Русија већ има нуклеарно оружје у балтичком региону и да је оно распоређено у Калињинграду још пре почетка сукоба.
А онда се умешао Шолц...
Како су вишенедељне тензије дошле до врхунца, умешао се Олаф Шолц и омогућио Путину велику дипломатску победу. Говорећи на конференцији за новинаре на самиту НАТО у Мадриду, немачки канцелар је рекао да је то "питање за ЕУ да успостави непходан оквир и правила" за транспорт терета из Русије у њену енклаву.
- И, наравно, она морају увек да се поставе у светлу чињенице да се овде ради о саобраћају између два дела Русије - додао је Шолц, сугеришући да санкције ЕУ на руску робу не треба да се примењују, јер та роба не улази у блок као увоз већ само пролази у транзиту.
Како пише "Политико", европски званичници су започели преговоре са Литванијом да изузму теретни саобраћај између Русије и Калињинграда од санкција.
- Верујем да све умешане стране тренутно чине велике напоре да успоставе овде динамику деескалације - истакао је Шолц.
"Појашњења у складу са позицијама Берлина"
Док Европска комисија сада припрема документ са “појашњенима” примене санкција, “Шпигл” пише да је начин на који је ЕК срочила та појашњења умногоме у складу са позицијама немачке владе која је критиковала начин на који Литванија примјењује санкције на Калињинград.
- Није Литванија (та која је) променила свој став - рекли су "Шпиглу" извори блиски литванској влади, не скривајући незадовољство потезима Берлина.
Један литвански званичник упознат са преговорима рекао је да "Немци још од 18. јуна врше притисак на ЕК не би ли осигурали да се санкције не примењују на Калињинград".
Објашњење Шолцове суздржаности је, како наводи "Шпигл", у томе што је немачка влада свесна да би Москва могла да употреби силу да обезбеди копнени коридор преко Литваније уколико се блокада не укине, а у Литванији су такође стационирани немачки војници који би могли да буду укључени у могући сукоб. Шолц је свакако хтео да се избегну "непотребне провокације Русије", па је понављао да ће учинити све што је у његовој моћи да НАТО не постане страна у рату између Русије и Украјине.
Према Шолцовом тумачењу, правила за транзит робе морају да узму у обзир да се ту ради о испорукама између два дела Русије, а не извозу у ЕУ, иако у званичном смислу Русија мора робу најпре да увезе у ЕУ, односно Литванију, па се онда она опет извози у Русију.
Иако је ЕК најпре рекла да Литванија поступа у складу са режимом санкција, након вруће расправе сада очигледно припрема другачију интерпретацију примене санкција.
"Русија успела да застраши ЕК"
У Виљнусу то сматрају поразом. Штавише, политиколог Довиле Јакниунаите оценио је да је Русија успела да застраши ЕК.
- Овде се више не ради о неколико железничких вагона. Изгледа да се сада Русији претње исплате - рекао је он, предвиђајући да ће Москва и убудуће да искористи сваку прилику да подели Европљане.
У међувремену, литванијске железнице су због сукоба са Москвом процениле да су до сада изгубиле 150 милиона евра, а око 2.000 од 9.000 радника ће бити отпуштено.
"Литванијски инцидент" није, међутим, први пут да се Немачка нашла на мети критика због Украјине.
Критике на рачун Шолца
Док је Русија у јануару тек гомилала своје трупе на граници с Украјином, немачка влада одбила је да подржи Кијев оружјем и блокирала друге НАТО земље да шаљу њено оружје. Ипак, уочи инвазије Немачка је обуставила пројекат Северни ток 2 због кризних околности, а након покретања руске "специјалне војне операције" коначно је послала Кијеву антитенковско оружје и ПВО системе "стингер" те одблокирала друге земље ЕУ што се тиче слања њхиове опреме.
"Сукоб у Украјини био је тачка прекретница", како је тада рекао Шолц, у саопштењу од 26. фебруара.
Шолцу, који је средином јуна први пут посетио Кијев од сукоба, се због низа погрешних корака и недоследних порука везаних за руску политику и рат у Украјини пребацује урушавање немачког ауторитета у време док су се шефови држава и влада ЕУ борили да постигну споразум о ембаргу на руску нафту и да победе тврдоглаво противљење Мађарске. Он такође није имао кључну улогу у прављењу компромиса са Мађарском који је даље отворио пут усвајању ембарга и шестог пакета санкција.
- Шолц је прави проблем - рекао је тада неименовани ЕУ дипломата.
БОНУС ВИДЕО: Стравичне сцене: Исцурео гас у Јордану - повређено више од 100 особа
