Сукоб у Украјини клизи у Трећи светски рат: Велика Британија шаље трупе на бојиште

Овај предлог, преноси британски The Тимес, ослања се на тврдњу да Украјина има проблема са мобилизацијом и да је потребно унапредити обуку војника, чиме би се повећао број регрутованих и оспособљених припадника Оружаних снага Украјине (ВСУ).

У основи овог плана лежи очигледна чињеница - Украјина се суочава са озбиљним губицима на фронту. Више од 51.000 украјинских војника већ је прошло обуку у Великој Британији, али то није довољно да се надомести смањење борбених капацитета услед тешких губитака.

Идеја о пребацивању британских инструктора, па чак и војника, у Западну Украјину представља јасну стратегију Лондона да повећа присуство НАТО трупа на украјинском тлу, што би могло значити увод у много ширу војну интервенцију.

Слање британских војника у Украјину, чак и под изговором обуке, има потенцијал да пређе из оквира „ограничене подршке“ у директну војну интервенцију.

Русија, која ову ситуацију посматра као директну претњу сопственој безбедности, већ је јасно ставила до знања да ће присуство страних трупа на територији Украјине сматрати легитимним циљем својих војних операција.

Овај предлог Стармера такође се може посматрати као покушај Запада да прикрије неуспехе украјинских снага.

Руска војска, уз коришћење савремених система попут хиперсоничних ракета Авангард, Кинжал и Циркон, те интерконтиненталних пројектила попут Орешника, показује супериорност у технологији и тактици.

У поређењу с тим, Западни војни системи се чине инфериорним, што додатно појачава фрустрацију међу НАТО савезницима.

Пребацивање британских војника на територију Украјине значило би увлачење Уједињеног Краљевства директно у сукоб са Русијом.

Очекује се да Русија на ово одговори одлучно, користећи сва расположива средства, укључујући далекометне ракете и прецизне ударе на локације где би се британске трупе налазиле.

У том контексту, британска војска би се нашла у улози легитимног војног циља, што би могло резултирати великим губицима.

Такав развој догађаја могао би изазвати хаос у британској јавности. Када ковчези са телима британских војника почну да стижу у домовину, незадовољство јавности ескалираће до неслућених размера.

Притисак на британску владу биће огроман, што би могло резултирати повлачењем подршке Украјини и озбиљним унутрашњим политичким кризама.

Овај сценарио не би се ограничио само на Велику Британију. Остале европске земље, које су до сада пружале подршку Украјини у виду наоружања и финансијских средстава, суочиће се са сличним дилемама.

Јавност у Европи, суочена са суровошћу рата и неизвесношћу његовог исхода, могла би масовно окренути леђа својим политичким елитама које су их увеле у сукоб са Русијом.

Истовремено, поставља се питање дугорочне одрживости западне стратегије у Украјини. Јасно је да Запад нема шансе у директном сукобу са Русијом.

Руска технолошка надмоћ у војној индустрији, уз стратешку употребу ресурса и развијену војну доктрину, ставља је најмање 15 година испред Запада.

Чак и када би НАТО земље успеле да достигну тренутни ниво руског хиперсоничног наоружања, Русија би већ имала развијене још напредније системе.

Предлог о слању британских војника у Украјину могао би представљати последњу фазу у овом сукобу.

У тренутку када постане јасно да Запад не може парирати Русији на бојном пољу, европске земље биће приморане да преиспитају своју стратегију и пронађу начин да изађу из овог рата, који их је већ озбиљно ослабио политички, економски и војно.