Херој из Првог светског рата КОНАЧНО добио улицу у Београду: Многи су збуњени, знате ли ви за њега?
Жан Фредерик Луцеин Пиарон де Мондезир, како му гласи право име, рођен је 13. децембра 1857 у Гатчини, у Русији.
На предлог књижевника Милована Витезовића и Удружења књижевника Србије, део Улице Тадеуша Кошћушка, од Париске до Цара Душана, проенио је име и данас се Улица Пијарона де Мондезира, француског генерала који је командовао српском војском у Првом светском ратом, и који је, заједно са нашим народном, приликом повлачења преко Албаније, делио голготу народа и војске Србије.
На вест да Мондезир добија улицу у Београду, у потезу од Калемегдана до Бео зоо врта, у народу се створило незадовољство, понајвише захваљујући чињеницама да су грађани навикли на сам назив улце која гласи Тадеуша Кошћушка, али и да име и лик славног француског генерала, нису познати нашој јавности.
ВЕСИЋ НАЈАВИО: Слика "Косовка девојка" биће изложена у Старом двору
ПОТПУНО НОВА ПРАВИЛА! Возачи, заборавите "стајање на сва четири": КАЗНА СТИЖЕ очас посла на кућну адресу
"ЗРЕЊАНИНАЦ" КОНАЧНО ДОБИЈА ТРИ ТРАКЕ: Дуго исчекивани радови на ЛЕВОЈ ОБАЛИ ДУНАВА
Херој заменио хероја
Тадеуш Кошћушко, рођен је 4. фебруара 1746. године у Великом војводству Литванија у Пољско-литванској унији у племићкој породиц. Био је пољски и литвански национални херој, генерал и вођа устанка 1794. године који се водио против Русије, а током свог бурног живота, стигао је да се бори и у Америчком рату за независност.
Током свог живота увек се борио за право и слободу грађана, као способан и храбар борац. Након живота у Америци, поново се вратио у Европу, где је 24. марта 1794. дигао општенародни устанак у окупираној Пољској. Живот је окончао у својој 71 години када је 1817. године пао са коња. Његово име је данас симбол за слободу и независност широм света.
Жан Фредерик Луцеин Пиарон де Мондезир, како му гласи право име, рођен је 13. децембра 1857 у Гатчини, у Русији. Од почетка школовања на престижној Политехничкој академији, његова каријера у војсци је ишла узлазном путањом. Године службе по француским колонијама у Африци, али и операције на тлу латинске Америке, донеле су му име и углед у француској војсци.
Са Балканом се први пут сусрео током Балканских ратова 1912 1913, али је неизубрисив траг у српској историји оставио током повлачења наше војске ка Албанији. Наиме, он се налазио на челу операције спасавња наших снага ка Крфу. Због својих заслуга он је од краља Александра добио три ордена у распону од 1916 до 1930 године.
Преминуо је 1943 године у граду Сервије у горњој Савоји.