ЗА СВЕ ЈЕ КРИВА ЈЕДНА ЛОША НАВИКА БЕОГРАДСКИХ ВОЗАЧА: Откривено како лопови краду аутомобиле и које су им омиљене локације у граду

 Звучи нестварно, али у 36 одсто случајева возила се краду јер власници оставе кључ да "тркну" како би нешто накратко обавили!

Тај начин крађе жаргонски се, како је недавно рекао Бошко Секуловић, шеф одсека за сузбијање деликата на моторним возилима ПУ за град Београд, зове "тркач".

 Лопови користе непажњу вожача

– У 2011. и 2012. године у просеку су лопови у престоници дневно крали по четири возила, али се с годинама тај број смањивао тако да је 2021. украдено 317 возила, а прошле године 240. У бројкама то за 2022. годину износи 0,66 возила по дану. Изражено у процентима, број крађа аутомобила пао је за 25 одсто у односу на претпрошлу годину. Претходних година највише су се крала возила немачке производње, али је прошле године први пут ситуација другачија па се на мети крадљиваца нашао "рено". Сада је "фолксваген" на њиховој "листи" пао на друго место, на трећем месту је "фијат", па "ауди", затим "застава", "бе-ем-ве" и "шкода" – испричао је раније Секуловић.

Он је истакао да је од 240 возила 87 украдено на тај начин што су власници оставили кључ у брави и возило са упаљеним мотором да би "тркнули" до продавнице, киоска, апотеке... а лопов искористио непажњу и украо кола.

Више водите рачуна о вашем возилу

– Део возила овако украдених догодио се у приградским општинама, тако што су људи у својим возилима остављали или заборављали кључеве. Број украдених кола са кључем не расте у односу на претходне године, али се генерално смањује број крадених возила, тако да сада овај начин доминира. Због тога апелујемо на суграђане да више воде рачуна о томе, да схвате да нису баш сви поштени и да ће лопов искористити погодан моменат да се дочепа возила. Иако начин крађе "на тркача" преовлађује, не може се рећи да то раде организоване групе. Да би се оваква крађа догодила потребно је и да су човек који остави кључ у брави и лопов на истом месту. У оваквим крађама није важно које је возило марке. Важно им је да је возило на њиховом терену и да се поклопе време и "роба"– објашњава Секуловић.

 Место где се лопови "крију"

Они који се баве овим крађама нису класични "моторњаци" који краду кола и имају разрађене шеме за њихову продају. Они углавном у први мах сакрију возило, па потом гледају шта с њим да ураде. Постоје, ипак, места где се лопови најчешће врзмају. Има их око апотека, школа, вртића, тржних центара, аутобуских стајалишта где има продавница. У последње време се све више краду и возила за доставу хране. Ту возачи остављају кључеве у брави јер мисле да ће накратко изаћи, испоручити робу, што лопови, наравно, користе.

 – Оно што олакшава посао полицији после крађе "на тркача" јесте што власници одмах пријаве шта им се десило па ми правовремено можемо да реагујемо. Управо то нам је олакшало па смо од 87 возила украдених на овај начин 69 пронашли. У ситуацијама када власник возило паркира поподне крађу обично открије сутрадан ујутру што лопову, наравно, оставља велики простор – каже Секуловић.

Где су најчешће крађе

 Возила се највише краду на Новом Београду, а затим на Вождовцу, Звездари, Палилули, Чукарици, у Земуну, Раковици…

Од скоро "раде" и ометачи сигнала

У последње време лопови су почели да користе такозвани ометач сигнала закључавања возила.

– Ова справа функционише тако што лопов прати возача и док овај даљински закључава возило, шаље сигнал који га омета. Возач обично не провери да ли су му кола закључана и нема појма да је возило отворено. Лопов у тим тренуцима и не мора бити близу возила. Може се налазити чак 100, 150 метара даље. Ове ситуације се најчешће дешавају на великим паркинзима – код Аде Циганлије, Бетон хале, "25. маја", "Арене", код хипермаркета… Људи ту обично оду на кафу, у куповину, а у колима остављају вредне ствари, јакне, лаптопе, таблете, торбице, фото-апарате... Лопов сними ситуацију и из возила код кога је блокирано закључавање однесе све што му падне под руку. Због тога је препорука да се сваки пут након даљинског закључавања руком провери брава аутомобила и да се у возилу не оставља ништа вредно. Јако је важно и да суграђани заштите возило или електронском или механичком заштитом – истиче Секуловић.

Није важно колико возило вреди, колико год да је – то је нечија имовина, а као и свака имовина, мора се штитити. Људи су већ почели да мењају свест, али је ипак потребно радити на томе још више. Јер, у Београду има око 800.000 возила, око 150.000 возила дневног транзита и око 50.000 возила која као нерегистрована стоје на паркинзима. То је идеално "поље" за лопове, а ако возачи своје возило не заштите на било који начин, испадне као да га остављају "на извол’те" и гурају некоме у руке.