СРБИЈА ДАНАС СА МИГРАНТИМА НА МИНУСУ: Мислио сам да су СРБИЈА и СИБИР иста земља колико је ХЛАДНО (ФОТО)
Мигранти у напуштеним магацинима на Главној железничкој станици у Београду живе у нади да ће им Србија бити само успутна станица ка бољем животу на Западу
Дим куља на све стране из просторија напуштених магацина на железничкој станици у Београду. Мигранти су унутар голих и трошних зидова запалили више од десет ватри не би ли се загрејали. Густ црни дим, попут пожара, покрива малтене све пероне железничке станице пошто ветар дува баш ка главним терминалима.
- Картон, грање, лишће... Ложимо све што нађемо. Морамо се угрејати. Нисам знао да је у Србији овако хладно. Учио сам у школи да постоји Сибир и да је негде далеко на северу, али сам морао да проверим да Србија и Сибир нису исто – прича за портал SrbijaDanas.com Заби, дечак од само 16 година који већ три месеца борави у Београду.
РАЗГОВАРАЛИ СМО С ПУТНИЦИМА У ВОЗУ КОЈИ ИДЕ ЗА КИМ: Ово су њихови утисци о новој линији (ФОТО)
Заби је Авганистанац који се упутио на Запад у потрази за бољим животом. Каже да је у Лондон, где има рођаке, пошао сам. Породица га је послала са пар пријатеља на дуг и неизвестан пут, а они су временом одустали, један још у Ирану, други у Грчкој. Његов енглески звучи изненађује добро за мигранта. Каже да га учи од седме године и то са намером да једног дана живи у Великој Британији, једино се није надао да ће већ овако рано кренути тамо.
- Не плашим се. Навикао сам да се чувам сам. Више ме плаши хладноћа, надам се да неће бити јача од ове. Стићи ћу до Лондона кад-тад, на један или на други начин – тврди Заби.
Сви путници у возу за Косово очарани су ЛЕПОТОМ ових девојака (ФОТО)
У једном од магацина друштво се греје на импровизовану верзију старе пећи, такозване „бубњаре“. Од црног густог дима једва да могу да им се разазнају лица.
- Ћао брате – виче на српском један момак из ћошка. Тарек има 32 године и долази из Пакистана. Каже да је овде већ четврти месец. Хвали се да је од српских фраза научио још и „шта има, брате“, „пошто је ово“ и „хвала“.
Нико од њих се не жали отворено, иако су услови у којима су смештени у напуштеним магацина далеко испод сваког достојанства.
- Ово је супер, као у хотелу – добацује Тарек у шали.
Објашњава да је цео новембар провео у парку на клупи и да му сама чињеница да има кров над главом значи више од свега.
- Само да нисам на отвореном, за све остало ћу се снаћи. Рекли су ми из вашег Црвеног крста и организација које нас обилазе да ће нам донети нове ципеле. То ми заиста треба. Могли би и понеко ћебе да донесу, али нема везе ако нема. Покривам се картонима, добро ме греју – тврди Тарек.
СЕКТОР ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ ОТКРИВА: Најбољи начин да останете ЖИВИ у екстремној мећави! (ФОТО)
Сви ови мигранти дошли су из земаља које нису на листи ратом угрожених подручја. Због тога што их сматрају економским мигрантима, тешко ће им било која европска земља одобрити улаз. Они ипак не одустају. Кажу да овде немају шта да траже и захвални су на привременом смештају.
- Хвала Србији што нас је пустила да будемо овде. У свим другим земљама су нас терали, морали смо да спавамо на отвореном. Знам да ни Србија нема новца да нам пружи боље услове и не смета ми. Довољно је што не бринем да ће неко да ме пребије као у Македонији. Надам се да ћу ускоро отићи и снаћи се негде. Ову земљу нећу заборавити и вратићу се једног дана да је обиђем поново – закључује Тарек.
