Живот из снова и то у комбију: Упознајте Катарину и Марка - МЛАДЕ НОМАДЕ који кроје судбину по својој мери (ВИДЕО/ФОТО)
Јесте ли чули за Младе номаде? Да, о њима причамо, то су Катарина и Марко и њихов верни Хуго
Катарина Ћирковић и Марко Бандука живе у "кући на точковима". Живе у комбију који су преуредили у простор за становање и рад, али је уједно и превозно средство. Врло лако се од обичног комбија претвара у пријатан и функционалан дом.
Након неколико година које су заједно провели користећи сваки свој слободан тренутак за путовања, камповања, планинарење и боравак у природи, осмелили су се и на следећи корак, определили су се за номадски начин живота. Ово је њихова прича, прича коју многи не би имали смелости да остваре.
Момак вештих прстију који ниже анђеоске тонове на гитари: Милун осваја срца свих љубитеља музике широм света (ВИДЕО)
"ИСТОРИЈА ЈЕ УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА, МОРАТЕ ЈЕ УЧИТИ И ВОЛЕТИ" Упознајте Душана Јовића - младог генијалца и понос Београда (ВИДЕО)
Денис Шаботић - име о којем ће се са поносом говорити: Упознајте малца генијалца који "шије" знањем из географије (ФОТО/ВИДЕО)
На огромном зеленом пространству близу Београда нашли смо њих двоје, Катарину и Марка, пар ушушкан међу дрвеће, зеленило, ту одмах покрај пута... Пар који ужива у никад бољим и лепшим годинама и који на прави начин користи прилику да узме све што му живот пружа, или, како би то они рекли "узимамо ове најбоље године за путовања и истраживања када нас леђа не боле и када нам није битно да ли, на ком, или на каквом душеку спавамо".
Упознајте Катарину и Марка и њихов номадски начин живота, наравно упознајте и пса Хуга, њиховог верног пријатеља. Многима веома несвакидашњи, а њима могло би се рећи и омиљени. У јануару ове године, на самом почетку нове године када се и доносе нове, важне и снажне животне одлуке, Катарина и Марко решили су да откажу стан у Београду и започну свој номадски начин живота.
- Након одјављивања стана, отишли смо на Дивчибаре, тамо смо провели месец дана, после тога смо три месеца провели у викендици близу Београда која нам је била радионица, заправо, ту смо имали могућност да средимо овај комби, а након тога је све постало лакше - говори кроз осмех Марко и додаје да им је прва дестинација након сређивања комбија, који им уједно постаје превозно средство и дом, била Црна Гора где су провели три месеца.
- Истраживали смо све што се могло истражити. Нама је у суштини већ дуже време био план да остваримо та путовања комбијем. Некако, са комбијем имамо ту зону комфора где имаш све у једном возилу. Од спавања, до хране, струје и свега неопходног - причају Катарина и Марко и додају да када су обоје добили могућност рада од куће, у овом случају из комбија, схватили су да могу да пређу на начин живота у коме ће моћи и да раде, и да мењају место боравка у току дана или недеље без било каквих ограничења.
Када је реч о организацији путовања, истичу да су веома спонтани те успевају да се за пет минута договоре о наредној дестинацији, а велика је предност што им је све у комбију па немају шта да чекају, пакују и спремају се, већ одмах крећу на пут.
- Некако и пре него што смо имали комби, када смо путовали, нисмо правили планове месец дана унапред где ћемо, већ смо се лако договарали и планирали, а још брже паковали, тако да наше акције генерално, и путовања, по природи захтевају отприлике размишљање од пола сата и паковање и организацију од сат времена - прича Катарина, док Марко додаје да је једина мана брзог паковања и кретања на пут та што врло често мењају планове, па са планинарења заврше на језеру где оду на кајак, па је ауто увек био крцат стварима.
- Нас двоје и пун ауто, а сада нам је у комбију већи простор тако да можемо да убацимо још неке спортове - говори Марко кроз шалу.
Баве се многим спортовима и активностима, а како је за опрему требало пуно места морали су да га и набаве. Тако је дошло одлично решење тог проблема - набавили су комби који им пружа комфор и ефикасност за све њихове авантуристичке идеје.
Када је реч о најузбудљивијем путовању и догодовштинама које са собом носи номадски живот, Катарина и Марко поделили су своја најзанимљивија искуства која ће сигурно памтити до краја живота.
- Дефинитивно смо летос имали догађај који ће се дуго памтити. То је био први викенд када смо кренули по тим озбиљнијим местима у Црној Гори да се "завлачимо". Тражили смо дивљу плажу на Луштици, а генерално гледано дивљих плажа у Црној Гори има јако мало, скоро и да не постоје, али смо преко Гугла нашли да постоји неки пут, који је океј, неки су се спуштали џиповима, па је савет био да проценимо сами. Ми смо отишли тамо, макадам је био три километра до те плаже, који је био океј, али с обзиром на то да ни ја, а ни Катарина нисмо имали искуства у вожењу комбија, не знамо колика је снага потребна за спуштање по таквим путевима, ни која брзина... Ми смо се спуштали 2.9 километара нормално, а задњих сто метара када смо се спустили скоро да смо видели плажу, било је једно парче од 30 метара разровареног пута, ту су биле неке даске, блато... Тада су испред нас биле две опције, или да се спустимо, па да се прекрстимо када кренемо назад, или да возимо у рикверц што је било јако незгодно са комбијем. Ми смо се наравно спустили, увала је била врхунска, можда и најлепша увала у Црној Гори. Црвена земља, велики борови, две лагуне, пречиста вода, ма прелепо, али када смо кренули назад, нисмо могли да изађемо, е, тада креће цела прича - објашњава Марко док се Катарина присећа и осмехује, па настављају:
- Била је недеља, недељом у Црној Гори ништа не ради и нисмо имали кога да зовемо да нас извуче. Нисмо знали ни колико ће то да кошта и да ли неко уопште може да нас извуче. После неких сат времена звања свих и свакога у Црној Гори, долазимо до Богија који - стиже! Знали смо да Боги ради са цистернама, да превози воду на Луштици, међутим, низ тај мали поток низ који смо се ми спустили, спустио се Боги ватрогасним возилом које он има у свом дворишту и уз то је дошао са сином - смеје се овај млади пар номада и додаје да их само још није прскао ватрогасним топовима, иначе је све остало урадио како треба, уз пропратну ротацију и све што посао једног ватрогасца налаже.
Кажу да им је Боги, којем су и дан данас захвални прокрчио пут, закачио их и извукао као од шале, за ситне паре. Узео је симболично 20 евра, само за гориво, прича нам овај пар кроз осмех док се присећају догодовштина са путовања.
- Нас много ствари одушевљава, можда смо највише везани за Проклетије, то нам је остало у најлепшем и најбољем сећању, а када смо сада и други пут били тамо, опет смо остали одушевљени као да је први пут. Тако да Проклетије су нам омиљено место на које се врло радо враћамо и изнова се одушевљавамо - говори Катарина.
Путовања су им као из романа, а живот савршен, уређен баш онако како они желе. У овој невероватној животној авантури, Катарина и Марко кажу да имају велику подршку породице и пријатеља.
- Наша породица је навикла на то. Можда сам ја више и путовао, као мушко сам и за време факултета имао ту могућност да више истражујем источне земље, био сам у Индији и Непалу, док је она имала велику жељу са тим, али је женама увек теже да иду на таква путовања и егзибиције, осим ако немаш неког са ким би могао да идеш на таква путовања, па смо се тако и нашли. Волимо природу, волимо да путујемо, да експериментишемо, а наши су то прихватили - говоре Катарина и Марко и додају као анегдоту речи Катаринине маме која сваки пут изненађено пита "А где ћете сада да путујете".
- Некако нас сви подржавају, али нико то не би урадио, од наших пријатеља, преко породице и осталих. Сви увек кажу "ви нисте нормални, потпуно је сулудо шта радите" - говори Катарина и додаје да им у већини случајева не кажу одмах где су и шта раде док не заврше са путовањем.
Да би се оваква одлука донела, за један овакав номадски начин живота, без сумње је потребна храброст, али и велика жеља да се проба нешто сасвим ново што је ван зоне комфора.
- Имамо 26, 27 година и уместо да планирамо да ли ћемо живети у Београду у овом стану, или оном, да ли ћемо да узимамо кредит или не... Ми смо то мало одложили са стране и одлучили да сада имамо година колико имамо и да никада више нећемо имати снаге за путовања колико имамо тренутно, тако да нас то води кроз цео овај свет, али уједно покушавамо да људима будемо инспирација да изађу из зоне комфора у оно што заправо желе, као и ми - објашњава Катарина, док Марко додаје да људи морају да схвате да није потребно пуно ни времена ни пара да људи оду на неку лепу планину у региону и уживају у њој.
Овај млади пар номада објашњава да су они изашли из своје зоне комфора, пресекли да желе исто, и одлучили како ће и шта даље. Тако су се и одлучили за комби, још пре две године, били су решени до те мере да су били спремни да продају све и набаве комби који су толико желели.
- Продали смо ауто, мотор, компјутер... Одрекли смо се многих ствари које нам нису биле неопходно да бисмо добили оно што желимо. То је оно што ми донекле радимо, одричемо се неких свакодневних ствари које нам друштво приписује да би требало да користимо, имамо, радимо, а са друге стране радимо оно што волимо и желимо. Тако смо тај живот из канцеларије пребацили на живот из природе и покушавамо да свако слободно време које имамо искористимо на најбољи могући начин, а не седећи кући и у чекању да изађемо у град, прошетамо, пијемо кафе, или гледамо телеизор, већ желимо да идемо даље и да стално нешто ново истражујемо - објашњавају Катарина и Марко.
Када су даљи планови младих номада у питању, истичу да их имају пуно. Два су велика, питање је времена када ће се они остварити, али углавном су сви у вези са путовањима.
- Планирамо један велики пут, да нас нема једно годину дана. За сада смо овде, у Београду, имамо краткорочне планове, потребно је средити још неке ситнице на комбију, тако да нам је то у фокусу сада. Бићемо у Београду, да презимимо, мало да се видимо са пријатељима и породицом и идемо даље - прича Катарина.
Како кажу Катарина и Марко, треба радити оно што волиш и што те испуњава, што би уједно била и њихова порука свим младим,а али и оним мало старијим људима.
- Подржавамо људе да раде оно што воле. Мени је највећи страх у животу био да радим оно што не волим, зато сам се и определила за уметнички факултет и овај начин живота. Некако стварно мислим да је најгоре када човек није срећан у суштини и када не ради оно што га заправо испуњава, ма шта год то било. Најлепша је ствар када човек претвори своје жеље и снове у стварност - објашњава Катарина, док Марко додаје да се свака прилика треба искористити, да се не треба трошити време на небитне ствари, а све остало ће само доћи у своје време.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
