Мрачна тајна Калемегдана леди крв у жилама: Ово је прича о УБИСТВУ које се догодило у Римском бунару (ФОТО)
Чули су се крици и јауци
Испод старог језгра Београда налазе се тајанствени лавиринти и ходници, а једна од највећих мистерија јесте управо Римски бунар који је укопан у стеновито тло испод споменика Победника на Калемегдану. Бројне урбане приче и легенде испричане су у вези са њим, а од једне истините посебно се леди крв у жилама!
С десне стране Бетон хала, с леве Аустроугари: Ево због чега Ушће није одувек било симбол Београда
У палати Албанија, ОДВИЈАЛА се можда и НАЈКРВАВИЈА борба ПРСА У ПРСА давне 1944. године
Али, кренимо редом. Претпоставља се да је изграђен између 1717. и 1731. године, а правили су га Аустроугари, тако да није римски, а није ни бунар, већ својеврсна цистерна која се напаја површинским водама, с обзиром на то да нема ниједан извор. Према неким тумачењима, атрибут римски је добио због амбиције Аустроугара да постану наследници заоставштине Римског царства.
Дубина целог бунара износи преко 60 метара, што значи да је његово дно ниже од дна Саве. Стручњаци нису никад могли да докажу зашто њен ниво расте у време кад нема падавина и док водостај Саве опада.
Прва легенда која се повезује са овом мистеријом јесте да је испод реке изграђен тунел који је пресецао некадашњу границу између аустроугарског и турског царства. Он је од Калемегдана водио чак до Гардоша у Земуну, али чувени пролаз никад није пронађен, тако да је све остало да се препричава као теорија завере.
Шта повезује Римски бунар и Милана Обреновића?
На дан крунисања Милана Обреновића 1882. године у Саборној цркви, на њега су покушале атентат Јелена Илка Марковић и Ленка Книћанин. Обе су ухапшене. Илка је у затвору угушена пешкиром, док је Ленка затворена у Римски бунар. Мучена је, а убијена је када су је водили на суђење. Данима јој нису давали да пије воду, па је на путу ка суду видела једну бару, отргла се од чувара и потрчала ка њој. Стражари су запуцали мислећи да покушава да им побегне.
Према неким причама, испод су се налазиле тамнице, а тврдњу је посебно поткрепио догађај из 15. века, када је од стране аустроугарске војске заробљено 37 завереника који су планирали да без борбе предају град Османлијама. Они су конопцима спуштени на тада суво дно бунара и остављени су без хране и воде. Када су оценили да им се ум помрачио, бацили су им ножеве да се међусобно поубијају и они су, према легенди скончали у најгорим мукама.
Ова прича никад није потврђена, али постоји једна, истинита, која леди крв у жилама а послужила је чак и за снимање филма.
Наиме, 1954. године један Београђанин је након жучне свађе доживео помрачење свести и у бунар бацио своју љубавницу. Убица вероватно никад не би био откривен да у његовом џепу није пронађена трамвајска карта са истим серијским бројем као код жртве.
Када је злочин откривен рониоци су одмах кренули у потрагу, а ли нису били успешни. Тело несрећне жене само је испливало десетак дана касније, а никоме није било јасно како га нико није видео.Сценарио за чувени филм Душана Макајевева "Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ" заснован је на овом догађају.
ДА ЛИ ЗНАТЕ: Шта значи назив „Дорћол“ – једно од најчувенијих београдских насеља?
Прва озбиљнија истраживања обавила је војска Краљевине Југославије 1940. године, када су тројица гњураца добила задатак да истраже дно јер је у близини био смештен магацин с муницијом за који се причало да крије злато из државног трезора Краљевине. Погинула су сва тројица гњураца, а њихова тела никад нису пронађена. Средином шездесетих су на дну пронађена два људска скелета, па се веровало да се ради управо о њима.
Радници који су годинама касније сређивали Еимски бунар тврдили су да су чули звецкање ланаца, пригушене вриске и јауке и док су једни тврдили да се ради о звуцима које производи вода која пролази кроз зидове, други су тврдили да је реч о духовима прошлости којима је Римски бунар постао мучилиште и гробница.
