Срби се масовно селе у Београд, а ево која општина им је најпримамљивија, а из које сви беже

Чак 43.428 становника Србије у току претходне године решило је да трајно промени место боравка и бољи живот потражи у некој од општина у престоници наше земље.

Било је и оних који су одлучили да заувек напусте Београд, па је тако из престонице одсељено 38.562 становника. Када се упореде бројке, укупан миграциони салдо, тачније однос између броја досељених и одсељених износио је 4.866 људи.

Међутим, у односу на претходне године, миграциони салдо бележи пад, односно у 2020. години регистровано је 2.858 лица мање него у односу на 2019. годину када је разлика између досељених и одсељених износила 7.724.

Највише придошлица и уједно највећи позитиван салдо имала је општина Звездара са 2.033 досељених становника више у односу на одсељене, а за њом следе Земун са миграционим салдом од 1.129 житеља и Палилула са 879 становника. 

Позитиван миграциони салдо током прошле године био је у Барајеву, на Вождовцу, Врачару, у Гроцкој, Обреновцу, Сопоту и Сурчину, док је негативан забележен у Лазаревцу, Младеновцу, Раковици, Савском венцу, Чукарици, Старом граду и Новом Београду.

-Подаци показују и да Нови Београд има много досељених, али још више оних који су отишли, па је његов салдо негативан. Негативан биланс од централних градских општина има и Чукарица, где је било 3.528 досељеника и 3.795 особа које су одлучиле да се одселе из ове општине - рекли су надлежни из Секретаријата за управу.

Подаци показују и да су се Београђани највише селили из једне у другу београдску општину и то скоро 62,2 одсто њих. Највећи проценат досељеника било је у узрасту од 25 до 34 године, док је у истој старосној групи био и највећи број одсељених из Београда.

Током прошле године 3.662 становника наше земље старијих од 65 година одлучила су да живот проведу у престоници, док је исто толико решило да главни град замене неким другим.