У ЗНАК ЗАХВАЛНОСТИ ПОСТАЛИ СУ ОБЕЛЕЖЈЕ БЕОГРАДА: Мурали познатих личности красе зидове главног града!
Смрт митрополита црногорско-приморског Амфилохија била је повод да на зиду наспрам поште у Миријеву
У претходних неколико месеци осликавање мурала након смрти познатих певача, глумаца, спортиста, али и лекара који су се борили током пандемије вируса корона постали су уобичајена појава.
"КРВАВА" НОЋ У БЕОГРАДУ: Шесторо повређено у пет саобраћајних незгода, мушкарац избоден ножем
НЕДОУМИЦА КОЈУ НИ МНОГИ БЕОГРАЂАНИ НЕ ЗНАЈУ ДА РЕШЕ: Ако је ово Ново гробље, где је онда Старо?!
СТАНОВНИЦИ ЛЕВЕ ОБАЛЕ ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ - РАДОВИ НА ПАНЧЕВАЧКОМ МОСТУ: Познато до када ће трајати обнова асфалта
Такође, у знак захвалности због пре свега спортских остварења, постали су обележје одређених делова Београда. Осим њих суграђани су имали потребу да овековече и лица малолетника који су настрадали у несрећама. Према речима психолога, ово је начин да се искаже захвалност, али није најбољи да се некоме ода почаст након смрти и да постоје боља решења да неко настави да живи међу нама.
Смрт митрополита црногорско-приморског Амфилохија била је повод да на зиду наспрам поште у Миријеву осване дело на коме су приказани митрополит и патријарх Павле. Према речима уметника Матије Поповића, ово је био симболичан гест захвалности за све што су двојица упокојених великана урадила за српски народ.
Након што је добио улицу у Земуну, на Новом Београду је у септембру прошле године осликан и мурал посвећен Благоју Јововићу, који је пуцао на Анту Павелића 1957. године у Буенос Ајресу. Приказани су и некадашњи борци на Кошарама, малишани који су настрадали у несрећама, лекари који су водили битку против короне.
Осликавање мурала је начин да се превазиђе смрт особе за коју имамо осећај да нам је блиска. Превазилази се одлазак људи које смо виђали, а као народ смо осећали повезаност. Тако су претходних месеци овековечени ликови бубњара Драгољуба Ђуричића, певача Џеја, након пет година од смрти Маринка Маџгаља осликан је његов лик у близини Атељеа 212. Поједини житељи Дорћола имали су потребу да се оваквим гестом сете једног од најбољих фудбалера свих времена Дијега Арманда Марадоне.
У знак захвалности за битку током пандемије вируса корона, грађани нису заборавили ни лекаре који су се лавовски борили па је на зиду Тринаесте београдске гимназије насликан лик бившег ђака ове школе др Ненада Максимовића након његове смрти.
- Када нас потресе нечија смрт, имамо потребу да их на овај начин овековечимо - говори за "Новости" психолошкиња Александра Јанковић.
- Овај начин није погрешан уколико не узнемирава њихове најближе сроднике, јер се у људима јавља потреба да их поново видимо и останемо повезани. Овакве слике доживљавамо као стављање мелема на рану.
Иако овај начин није лош, уколико се јави потреба да се некоме одужимо, то урадимо кроз покретање фондација или именовања неких организација, институција или клубова по неким преминулим особама. Добар пример тога је именовање ЦК "Влада Дивљан", сада нове генерације овде стварају уметност. На тај начин Влада и даље живи међу нама.
Осим познатих који добијају мурале, прошле године у ОШ "Браћа Барух" осликан је лик Миње Драганић, коју су из запаљеног стана извукла петорица грађевинских радника, али је она од задобијених повреда преминула након месец дана. Мињини другари били су иницијатори да се у осмолетки коју је похађала ослика и лик њихове другарице са поруком "Ти ниси умрла. Ти си се преселила у сваког од нас. Чувамо те заувек".
У јуну је на Карабурми, у близини места где је погинуо, осликан и мурал посвећен десетогодишњем Стефану Балићу, који је преминуо након саобраћајне несреће у Улици Маријане Грегоран. Након његове погибије становници Карабурме наставили су борбу, а ово је био један од начина да искажу своје незадовољство због пропуста који су направљени у снакционисању возача који је крив за његову несрећу.
- На овај начин се одужујемо невиним жртвама чија нас смрт потресе - говори Александра Јанковић.
- Свакодневно људи страдају, али ми нисмо у стању да поднесемо толику количину смрти - говори Александра Јанковић.
Смрт Тијане Јурић је случај који је уздрмао целу земљу, потез њеног оца да након смрти свог детета настави борбу, оснује фондацију и помогне многобројној деци је добар начин да Тијана настави да живи међу нама на прави начин, али и да не заборавимо оно што се њој догодило.
Међутим, овакав начин одавања почасти врло лако може да добије дозу неукуса, јер не можемо свуда осликавати лица која су нас физички напустила.
- Мој савет је да људи сачувају менталну слику о људима који су их напустили, уколико је то члан њихове породице или јавна личност. Да их се сете и помоле за њих. Уколико учине неко добро дело да га посвете онима који су их напустили, јер то је добар начин да се нечија смрт превазиђе - закључује Александра Јанковић.
Нису ретки ни случајеви да поједини грађани уништавају мурале, према речима Александре Јанковић, на овакав чин одлучују се људи испуњени незадовољством.
- Људи различито реагују на овакве ствари, неки можда не желе да гледају нечији лик - говори Александра Јанковић.
- Некада људи ово раде јер су незадовољни из било ког разлога па бес искаљују на овај начин - говори Александра Јанковић.
Осим што се осликавањем мурала грађани опраштају од појединих личности, постоји и исказивање захвалности за постигнуте успехе. Теквондисткиња Милица Мандић добила је мурал у насељу Степа Степановић у знак захвалности за два злата која је освојила наступајући у бојама наше земље.
