Од "историјске улоге" до ПОТПУНЕ ПРОПАСТИ: Како је ДС извршила самоубиство на београдским изборима?

Победа Српске напредне странке на београдским изборима никог није изненадила. Међутим, нико није очекивао овакав дебакл опозиције, након којег је упитан опстанак политичара коиј су се изјашњавали као лидери исте.

Оно што је највеће изненађење јесте, свакако, суноврат Демократске странке, а сам пораз је признао и Шутановац који је признао да је одговоран и према члановима и према органима.

Према речима нашег саговорника аналитичара Дејана Вука Станковића победа СНС-а је очекивана, посебно ако се у обзир узме неколико околности:

- Пре свега погледајте ток кампање у којој је доминирала једна равнотежа између позитивне и негативне кампање, дакле између кампање која је промовисала резултате рада и будуће пројекте које је Српска напредна странка спремна да спроведе, а истовремено то је кампања у којој је СНС веома ефикасно одговорио на све могуће и немогуће оптужбе које су стизале на његов рачун.

Како каже, испоставило се да је то добитна комбинација, те додаје:

- Наредна позитивна околност јесте и то што СНС у Београду ослонила како на харизму Александра Вучића као лидера партије, тако и на значајан број нестраначких личности, чиме је показала да може да неутралише све аргументе који иду против саме те листе и доказала да људи који су успешни у својим струкама могу да буду уз СНС – каже Станковић.

Он је подвукао да је победи свакако значајно допринела и врло развијена страначка инфраструктура која у оваквим кампањама долази до пуног изражаја.

Међутим, оно што никако не може, а да се не примети јесте потпуни суноврат Демократске странке, која је до пре неколико година била један од фаворита.

СКОТ НАДЗИРАО, ЗЕМУНЦИ ГЛАСАЛИ: Листа СНС добила убедљивих 56 одсто под будним оком амбасадора!

И сам лидер ДС-а Шутановац је признао да је доживео тежак пораз, а према садашњим подацима коалиција окупљена око Демократске странке остварила је тек 2.1 одсто што је далеко испод цензуса. Да ли је ДС на овим изборима доживела политичко самоубиство?

- Они су жртве укупних односа у опозицији, а чињеница је да се та партија од 2012. године више пута распадала. Негде је то морало да се преломи, а преломило се на околности да је из те странке у веома кратком периоду отишло много оних који су били њени лидери, њени заштитни знаци. Такође, преломило се и јер је један део бирача који се још увек политички изјашњава отишао најпре прошле године код Саше Јанковића, а сада код Драгана Ђиласа. Дакле, Демократска странка је платила цену једним делом због онога што се десило 2012. године на овамо, а то је један сталан процес унутрашње дезинтеграције, а друга цена која је плаћена због тога што је то бирачко тело навикло да се идентификује са другим кандидатом, прво са Јанковићем, а сада са Ђиласом, што је ДС ставило у неповољни положај – објашњава Станковић за портал SrbijaDanas.com.

Аналитичар Божо Спасић за наш сајт каже да не треба заборавити једну чињеницу - а то је да победа СНС-а није резултат тога што је слаба била опозиција, Демократска странка или странка коју је предводио Ђилас, итд. Овде се радило о томе да су исувише добри били припадници СНС-а, да је исувише добро направљен тим.

- Ако погледамо београдске улице са билбордима ми ћемо приметити да ДС, Ђиласова странка и све странке опозиције на својим билбордима имају по једно лице, једну личност која предводи и жели да буде градоначелник, заправо делују као усамљени вукови. На билбордима СНС-а има много људи и то је код грађана изазвало посебан осећај.

Спасић додаје да губитак позиције ДС пре свега се огледа у томе што је изгубила позицију унутар опозиције, тако да су је Ђилас, Јеремић и их сви остали у потпуности разбили.

- Оно мало чланства што је остало, Ђилас, Јеремић су преузели на себе, а тиме су привукли и оно мало гласача што је било остало. Очито да је Драган Шутановац као самозвани лидер те странке, јер још увек није јасно по ком критеријуму је и постао председник те странке сем по неком наслеђивању, није капацитет који може да мобилише не само опозицију, већ мање-више ни Демократску странку. У ДС нема више ниједног аутентичног члана, сви су негде отишли, прешли или чак престали и да се баве политиком - каже наш саговорник и додаје:

- Други фактор јесте потпуни недостатак било каквог програма и иницијативе. Колико год је наша јавност могла да чује на представљањима њиховог програма уопште ником није јасно шта су они уствари предлагали, а предлагали су оно што је већ изграђено и оно што су они сами били порушили. Нема нових идеја, нема нових инвеститора, намају пријатеља у свету, а то је оно што се први пут појавило код ДС и немају пријатеља унутар тог тзв. дипломатског кора.  

Оно што је, како каже Спасић, пресудно јесте да нико неће да улаже у тајкуне, у Демократску странку.

- То је оно што посебно боде очи јер сав новац је пребачен код оних тајкуна који већ имају новац, код Ђиласа, Јеремића и осталих који су заправо обртали нечији туђи новац. Дакле ДС нема новчани капитал, нема капацитет да више било шта представља. Она не може да закупљује никакве термине, никакве програме. Њена промоција на овим изборима личила је као да се ради о промоцији на вашарима, а поједини функционери ДС који су хтели да помогну Шутановцу су напросто вукли грађане по улицама. ДС готово да је непрепознатљива.

Аналитичар истиче да је очито да ДС више никада неће бити оно што су очекивали и оно што су мислили.

- У сваком случају изгледа да је ове 2018. године и овим београдским изборима завршена "та историјска улога Демократске странке" да демократизују наше друштво. ДС је добила толики процент гласова на овим изборима колико један или два пијанца у Београду свако вече имају промила алкохола у себи када их полиција заустави - закључио је Спасић.

Наш саговорник наглашава је и сама чињеница да су само 4 листе прешле цензус потпуно очекивано.

- Тај гласачки листић је одједном препун странака што само по себи показује да наш политички живот још увек није довољно рационалан, да он има одређене врло јасне политичке диференцијације по идеолошком, вредносном критеријуму.

Било је превише странака и дошло је до расипања гласова што је самим тим утицало и на расподелу процената подршке, расподелу мандата.

- Друго, излазност је била на пристојном нивоу, али не толико велика да може неким новооснованим странкама да гарантује цензус и као треће имам утисак да је доста томе допринела чињеница да су многе опозиционе странке биле узане у полемици, посебно у финишу саме кампање – завршава Станковић.