Емина је пре пар дана подржала АЛЕКСИНУ МАМУ, а ово је њена данашња ПОРУКА О ВРШЊАЧКОМ НАСИЉУ!
Вршњачко насиље је озбиљан проблем младих коме се што пре мора стати на пут...
Чак и после шест година агоније и борбе Алексиних родитеља за зрно правде које би одговорна лица за смрт њиховог сина јединца довела на одговарајуће место, званична одлука била је да је овај случај застарео. Наставници и директор школе и даље обављају своје послове на радним местима, а једна Нишлијка је заувек изгубила свог сина и нема сна ни мира све док цех њеног губитка неко коначно не плати.
Свеједно, српска јавност се, уз Алексине родитеље, у име све деце нипошто не мири са оваквом одлуком, па овај проблем оправданим револтом стављају опет у епицентар друштвених збивања која не смеју проћи сценарио мртвог мора. Друштвене мреже су преплављене подршком Алексиној мајци уз поруке да се овај случај не сме заборавити, као и да се мора стати на пут вршњачком насиљу – веома озбиљном друштвеном проблему код младих који доводи до великих негативних последица.
Алексина мајка захтева да кривци преузму одговорност: Трагедија мог детета никад не може да застари!
Пре неколико дана, једна Пријепољка направила је видео снимак, у коме се представила у првом лицу као Алекса, а својим емотивним говором интонираним дозом ироније дирнула је сва срца која су препознала Алексин трагизам као озбиљан друштвени проблем свих нас.
Њено име је Емина Ровчанин, по струци је дипломирани педагог на мастер студијама Интернационалног универзитета у Новом Пазару, и једна је од оних који се активно бори за сузбијање сваке врсте вршњачког насиља, хотећи да проникне у сам корен проблема не би ли се спречиле могуће негативне последице.
Емина за SrbijaDanas.com подсећа како су родитељи модел деци, те због тога могу имитирати њихово понашање, а ако је оно негативно то сигурно доприноси проблему.
- Нажалост, у данашње време ученици су у великој мери угрожени када је у питању вршњачко насиље. Знамо шта то подразумева, од вербалног малтретирања до нажалост, покушаја се*суалног узнемиравања, што је поражавајуће. Само једну мисао имам у глави док говорим о овој теми, а то је "причам о деци, човече". И то ме потпуно доведе у стање очаја и питам се где је нестала она реченица "У свету постоји једно царство, у њему царује другарство?!". Разлог овој појави је засигурно друштво у коме живимо, утицај медија, оно што се пласира на ТВ екранима, текстови песама, цртани филмови и игрице које позивају на насиље... Све то буди агресивност у тим невиним створењима. Дечаци су видели неки облик иживљавања, и добили потребу да и сами то учине некоме... Девојчице такође знају да буду немилосрдне према својим другарицама, опет изазване и подстакнуте нечим што су чуле у својој кући, можда мајку како оговара и понижава неку пријатељицу, или је чула текст неке песме у којој се друга жена понижава и тако даље... Нећу генерализовати, то није прихватљиво, али деца која свакодневно или периодично присуствују насиљу у својим домовима, нажалост и сама могу касније да постану насилници... Опет понављам то није увек случај - поручила је Емина.
"Родитељи имају обавезу да свакодневно воде разговоре са својом децом"
Она сматра да је неопходно да родитељи чешће разговарају са својом децом и да их никако не сме подржавати уколико имају конфликте са другом децом. Како је рекла, не сме се створити "искривљена перцепција", док у саму суштину проблема вршњачког насиља морају се укључити сви, од родитеља па до директора школе.
- Увек треба кренути од тога да родитељи имају обавезу да свакодневно воде разговоре са својом децом, да их уче исправним стварима, да никако не подржавају своје дете уколико дође до тога да се оно сукобило са другим дететом, па још треба и да добије подстрек од својих родитеља како је то одлична ствар, како је одлично поступио. Аутоматски то дете, којем је, логично, родитељ узор, неће више имати правилну већ искривљену перцепцију о томе сто је урадило, сматрајући тај поступак исправним. А сада, школа има велики значај... Сви запослени, од учитеља, преко стручног тима до директора морају учествовати у сузбијању насиља! - казала је Емина за наш портал.
Сва суровост одрастања: По чему се насиље на интернету разликује од других облика насиља?
"Насиље се мора санкционисати"
Једини Еминин коментар на трагични случај малог Алексе, јесте "врисак до неба".
- Као сестра, као педагог, као човек, плашим се након ове одлуке шта ће се у будућности догађати, јер ово је неопростиво. Насиље се мора санкционисати, јер могу сви помислити како је оно допуштено, а тек онда нам следи пакао. Шта ћемо са децом насилницима кад дођу у одређене године? Е, то те питам, државо?! - огорчено је поручила наша саговорница.
Подсећамо, портал SrbijaDanas.com покренуо је пре две године пројекат "Друг није мета" који се бави превенцијом и сузбијањем вршњачког насиља. Придружите нам се у борби за безбедну и срећну децу!
