МРЗИМО ТЕ, НАТЕРАЋУ ТЕ ДА ИГРАШ ПЛАВИ КИТ ДОК НЕ УМРЕШ: Потресна исповест родитеља о новим случајевима дечјег насиља (ВИДЕО)

Када се у једном одељењу догоди вршњачко насиље, онда је то случај који треба да алармира све у школи да што пре реагују и реше проблем. Али, када се из једног одељења, и то у размаку од годину дана испишу три девојчице и то из истог разлога - малтретирање вршњака које учитељица није умела или није хтела да реши, онда већ говоримо о појави. Ако се онда појави још једна девојчица, сада већ средњошколка која је решила јавно да проговори о тортури коју је трпела свих осам година школовања у истој установи, на чијем се челу све време налази иста директорка, онда би и у надлежим институцијама требало озбиљно да се запитају. А од Алексиног закона и даље ни трага ни гласа.

Породице Живановић, Ковачев, Вуков и Старјачки нису се познавале. Иако сви живе у Зрењанину и прве три породице имају децу истог узраста, питање је да ли би се икада срели да их није спојила иста мука.

Наиме, деца из породица Ковачев и Вуков уписала су се у први разред "реномиране" ОШ "Вук Караџић" која им је препоручена још у вртићу. Већ на почетку школовања, обе девојчице наишле су на непремостиве препреке - једна је претрпела физичко насиље, а другу су деца задиркивала. Оно што је заједничко, родитељи оба детета наишли су на неразумевање учитељице која је својим поступцима јаз између девојчица и остатка одељења додатно продубљивала. Једно дете исписано је при крају првог, а друго на половини другог разреда.

Породица Живановић, не знајући да след тих догађаја, у другом разреду уписује своју ћерку у исто одељење и врло брзо доживљава исту судбину. Тек када су започели борбу за своје дете, јављају им се породице Ковачев и Вуков, предочавајући им да су доживели сличну судбину. А онда се њиховој борби придружује и породица Старјачки, чија је ћерка завршила исту школу и била малтретирана свих осам година. И нису само они ти који су се сусрели са сличним проблемом у школи "Вук Караџић". Остали једноставно нису спремни да говоре у јавности.

Снежана и Владан Живановић су родитељи две девојчице. Мајка је просветни радник, професор у средњој школи у Зрењанину. Ово је прича која је почела вршњачким насиљем, кога како кажу увек има и увек га је било. Али, касније се претворила и у насиље наставника над децом. Млађа ћерка у дошла је у школу "Вук Караџић" у другом разреду.

- У новом одељењу наилазимо на строгу и ригидну учитељицу, која децу кажњава гомилом јединица, које им саопштава усмено или бележи у неку свеску - каже Снежана.

Она је свесна да њена ћерка није математички геније, али исто тако увиђа и да није за константно лоше оцене, нарочито у другом разреду.

- Међутим, и поред лоших оцена које су се ређале током године, девојчица тај други разред завршава одлична, али када је питају како је завршила разед дете не зна да каже, јер је током целе године имала лоше оцене, са понеком петицом - објашњава мајка.

Родитељи су покушавали да скрену пажњу учитељици да је превелики број лоших оцена демотивишућ за дете, да су јој деца залепила етикету "неписмене глупаче". И у трећем разреду деца настављају да је задиркују. Све кулминира на часу физичког када јој је девојчица, која је стално вређа и задиркује, то учини и овај пут и између њих две избија туча о којој учитељица не обавештава родитеље.

Након сукоба двојице дечака, РАЗЈАРЕНИ ОТАЦ улетео у УЧИОНИЦУ, ухватио осмогодишњака и БАЦАО га по клупама

Владан и Снежана добијају поруку писану руком своје ћерке да се потпукла на часу и да се на то потпишу. Снежана поруку потписује и шаље узвратну поруку учитељици у којој јој предлаже да се одржи Час одељенског старешине на којем би се са децом причало о лепом понашању, другарству итд. Иначе, тај час је обавезан и налази се у распореду, али никад се не одржава. После тога, учитељица на часу српског само ћерки Живановића даје задатак да за домаћи напише састав на тему "Зашто сам се потукла са С.Ф".

- С. Ф. ме је у последње време јако разочарала. Наговара цео разред против мене, каже да сам неписмена и глупа. Пошто нећу више да трпим, одлучила сам да се одбраним. Иначе, ја волим своје другаре и не желим свађу. Моји родитељи кажу да је важније бити културан и добар, него имати све петице и бити безобразан. - пише млађа ћерка Живановића на задату тему.

После тога, девојчица са којом се потукла током викенда на viberu направи групу "Мрзимо И. Ж." уз поруку коју шаље: "Будалоооооо. Ти не можеш да будеш администратор. Натераћу те да играш игрицу Плави кит док не умреш". Директорка упућује родитеље да све пријаве школском полицајцу, који дигитално насиље (на вајберу) пријављује полицији. Само седам дана касније, брат девојчице која је писала поруке на вајберу, иступа из групне туче у којој учествује у ходнику школе, залеће се на И. Ж., која стоји са стране и коленом је удара у стомак. Живановићи покушавају да се обрате директорки и траже да се укључи Тим за борбу против насиља, што се дешава тек по завршетку школске године.

И док су Живановићи на летњем одмеору, школа подноси пријаву Центру за социјални рад, под сумњом да је њихова ћерка злостављана и занемарена у породици. После разговора у просторијама ЦСР социјалне раднице долазе и у посету породици и шаљу школи извештај у коме је обавештавају да нису уочили никакав облик злостављања или занемаривања детета.

Сличну судбину, да их школа пријави ЦСР, доживела је и породица Старјачки. Њихове ћерка, данас средњошколка Ања, осам година трепела је насиље у школи "Вук Караџић". Ања је усвојена. Од првог разреда основне сколе дозивљавала је дискриминацију, на основу тога, као и због мало тамнијег тена. Како је расла, увреде И понижења су били све гори. Када је стигао пубертет И када је она постала свесна ста јој раде "другари" из разреда обратила се родитељима за помоћ, а они школи. Ања је решила да не иде на матуре И да се не слика за годишњак, што је њена мајка Мирјана саопштила разредној И осталим родитељима.

СУРОВО НАСИЉЕ у школи: Прво се тукла двојица, а онда ускочили и НАВИЈАЧИ (УЗНЕМИРУЈУЋ СНИМАК)

Породица Старјачки никада није добила написмено од просветне инспекције шта су они урадили поводом овог случаја, а било им је обећано. Ања је мајци једном рекла: "Ако желе да будем лоша, ја ћу бити лоша."

И породица Вуков је доживела сличну судбину као Живановићи И то у истом одељењу, код исте учитељице. Анета Вуков је мајка девојчице која је такође трпела насиље И на крају је премештена у другу школу. Њену ћерку су физички напала три дечака из разреда. Двојица су је држала док ју је један шутирао. После тог инцидента родитељи нису наишли на разумевање учитељице.

Оца је избацила из учионице када је покушао да се распита о поменутом догађају. Дете је било жртва и психичке тортуре.Учитељица је користила сваку прилику да детету докаже како оно не зна и дете је почело да губи самопоуздање. Такве ситуације биле су свакодневне. Мајка је на једном од разговора са учитељуцом добила"стручно" објашњење да јој дете нема карактар. На предлог дечијег психолога пребацили су дете у другу школу која нема "реноме" и оздравили у сваком смислу. Још једна породица која се суочила са истом причом у одељењу исте учитељице је И породица Ковачев.

Девојчица је на почетку првог разреда етикетирана као бунтовница, а мајци је речено да буде срећна ако јој дете не побегне од куће до трећег разреда. Учитељица је понижавала пред целим одељењем, терала да призна да је варала на контролном, толико да је изгубила самопоуздање и осећала се одбаченом. У другом полугодишту другог разреда, када је дете дошло у тоталном растројству из школе, сутрадан било је исписано из школе “Вук Караџић”.

Брутална ТУЧА у школском дворишту у Неготину: Вукле је за косу, ударале рукама и ногама, остали снимали (ВИДЕО)

Живановићи су се небројено пута обраћали градској просветној инспекторки, покрајинској просветној инспекцији, министарству, покрајинском секретаријату за образовање, покрајинском заштитнику грађана…И коначно, градска инспекторка И две покрајинске инспекторке извршиле су инспекцијски надзор у школи И уочиле низ неправилности које су навеле у свом извештају, између осталог: школа није применила сва расположива средства да се реши конфликт у одељењу, није се адекватно одреаговало у случају електронског насиља, није адекватно процењен ниво насиља итд.

До данас нисмо успели да сазанмо шта је учињено поводом тих пропуста. Све три девојчице које су исписане из једног одељења школе "Вук Караџић" данас иду у исто одељење друге основне школе, где су наишле на изузетно разумевање свих просветних радника, као и њихови родитељи. Ања Старјачки каже да у средњој школи у коју иде никада није имала никаквих проблем због свог тена, а још мање због тога што је усвојена.