ПРЕ ТАЋНО 25 ГОДИНА НАТО АГРЕСОРИ СУ СРАВНИЛИ СУРДУЛИЦУ: Један од највећих злочина које Србија памти
Пре равно 25 година, 27. априла 1999, НАТО је у Сурдулици починио један од највећих злочина током агресије на нашу земљу.
Гађајући ову варошицу убили су 20 цивила, међу њима 12 деце. Само у кући Милића угасили су целу породицу убивши Александра (37) са супругом Весном (37) и њихову децу Миљану (15) и Владицу (12). Са њима су страдали и бака Стаменка (65), рођак Миомир Миловановић (17), једна комшиница и двојица људи који су постављали антену на кров.
Медији су тог дана извештавали о Сурдулици као о српској Хирошими. На мети чак 10 НАТО пројектила били су искључиво цивилни циљеви, густо насељен део звани Чубрине ливаде као и насеље Пискавица. Кућа домаћина Војислава Милића који је радио у иностранству претворила се у стратиште. У стамбеном троспратном објекту породице Милић велика авио-бомба пробила је кров и плоче три спрата... Деда Војислав није био у кући.
- Страдали су моји блиски рођаци... Тада сам имао 14 година, али сећања не бледе. Напротив, свеснији сам колико је то страдање било велико. Ретко кад су сви били у кући, осим тог ужасног дана, само је деда Војислав отишао да бере коприве и тако је једини остао од целе породице. Само он зна како му је било после смрти најмилијих... И он је у међувремену преминуо - прича за "Новости" Давид Милић (39) и додаје да је комшија Стојанча Павловић био у суседној просторији и да је остао жив, а његово сведочење о страдању у кући Милића записано је у Белој књизи о НАТО злочинима.
Тог страшног дана угасила се и породица Малобабић, комшије Милића, избеглице из Крајине: седамнаестогодишњи Миленко и његов брат Раде, као и њихови родитељи.
- Била сам млада докторка, са непуних 30 година. Сећам се да нисмо знали кад радимо. Постојало је дежурство, али по неписаном правилу кад би се чуле сирене сви смо долазили на посао. Мој отац је био лекар заменик директора Болнице. Немо, у тишини сваког јутра смо одлазили на посао у жељи да помогнемо, нашим комшијама пријатељима и рођацима - дрхтавим гласом говори др Александра Поповић.
Црне дане бомбардовања Сурдулице од 21. априла до 31. маја када је, погинуло укупно 50 цивила, како каже, не може да заборави. Нарочито 27. април:
МЕТА ИМ БИО И САНАТОРИЈУМ
У НАТО агресији на нашу земљу, сама Сурдулица је бомбардована три пута (21. и 27. априла и 31. маја), а околина више од 10 пута. Погинуло је 50 цивила, а 204 је повређено. Уништена је и оштећена чак четвртина стамбених објеката у граду. Подаци указују да је Сурдулица имала највише цивилних жртава током агресије у односу на укупан број становника. У трећем нападу, 31. маја, погођени су Санаторијум за плућне болести, Геронтолошки центар и павиљон са избеглицама. У трену те ноћи убијено је 20 људи, а 95 је рањено.
- Тог дана ходали смо кроз град који није био наш, све је било порушено. Страх у очима преживелих и јаук оних којима су страдали најближи увек ћемо памтити
Извор: Србија Данас/Новости