37.000 људи сваког дана доживи једну од најстрашнијих судбина - терет који носе је огроман, а осуда коју трпе болна

У току протекле деценије, светска популација присилно расељених особа је увећана са 43,3 милиона у 2009. на 70,8 милиона лица у 2018. години, а укупан број избеглица удвостручен је у периоду од 2012. године до сада. Када је реч о Србији, од укупно 6.000 смештајних капацитета у прихватним и центрима за азил, тренутно је попуњено 2.656 места, а процењује се да се и неколико стотина људи налази ван центара.  

Без обзира на то да ли су економски или принудни, мигранти уживају заштиту права што је потврђено и Међународном конвенцијом УН-а о заштити права свих радника миграната и чланова њихових породица. Заштита је чвршће гарантована избеглицама јер међународно право забрањује да се било ко од њих врати на територију на којој би им претила опасност по живот или могућност да буду жртве мучења и злостављања. Највећи број присилних миграната у Србији има статус избеглице, а све државе, па и само транзитне, дужне су да то право признају. Тражиоци азила у Србији имају право на боравак, смештај, здравствену заштиту, али и право на интеграцију односно укључивање  у друштво.Ове и низ других обавеза на себе је преузела и Србија, поштујући одредбе међународног права.

Помоћник комесара за избеглице и миграције Иван Гергинов каже да мигрантска рута тренутно иде кроз Албанију, територију Косова и Метохије и Босне и Херцеговине, због чега је број миграната у Србији опао. "Осцилације у броју миграната и миграторни токови су веома непредвидиви, али ако гледамо ситуацију данас, број миграната ће или опасти или остати на овом нивоу у наредном периоду", навео је Гергинов на радионици о управљању миграцијама у Србији. Гергинов подсећа да српске институције немају проблем да сместе 2.600 миграната, будући да је, подсећа, Србија 1996. године имала 600 колективних центара за избеглице у којима је било око 63.000 људи. Међу мигрантима су и деца без родитељске пратње којих је тренутно у Србији од 300 до 600 према подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Када је реч о малолетним мигрантима без пратње, Драган Вуловић, посебни саветник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања појаснио је да држава брине о њима: детету се додељује привремени старатељ, старатељска породица или институција социјалне заштите. Нагласио је да је поред основних потреба, психо-социјална подршка од изузетне важности као и начин на који малолетни мигранти проводе слободно време.

Без обзира на правне гаранције, избеглице и мигранти се у пракси најчешће суочавају са предрасудама чему доприноси и начин на који теми приступају медији. Сензационализам и стереотипи у извештавању битно доприносе појави и јачању негативних ставова јавног мњења према овим лицима.Осим тога, у немалом броју случајева питање избеглица прати и честа појава лажних вести које јачају непотребне тензије у друштву и стварају негативну слику миграната у јавности. Иако је Србија током 90-их била суочена са сопственим избегличким искуствима, грађани сматрају да постоји разлика између избеглица и расљених из 90их и избеглица и миграната са Блиског и Далеког истока. Ипак, већина грађана је сложна у ставу да мигрантима и избеглицама треба помоћи.

На трећој у низу радионица за представнике медија, у склопу Подршке Европске уније управљању миграцијама у Републици Србији, која је одржана 17. јула у Београду, представљени су и резултати најновијег Истраживања о ставовима грађана према утицају избегличке и миграционе кризе у 19 јединица локалне самоуправе Србије. Резултати програма Подршке Европске уније управљању миграцијама у Републици Србији показују да је информисаност грађана Србије о миграцијама од марта 2016. године до јуна 2019. порасла са 54 на 61 одсто испитаника. Чак 47 одсто испитаника има неутралан став према мигрантима, при чему су боље информисани грађани позитивније оријентисани према мигрантима. Када је реч о узроцима миграција, највећи део, 30 одсто испитаника мисли да су оне првенствено економске природе, а исти број испитаника сматра да су културне и разлике у менталитету главни повод за неприхватање миграната. Ипак оцена ставова грађана Србије према мигрантима ипак је порасла са 2.5 на 2.59 одсто (на скали од један до 5), а највећи број испитаника сматра да ЕУ даје најзначајнију подршку Србији у решавању и санирању последица мигрантске кризе.