37.000 ljudi svakog dana doživi jednu od najstrašnijih sudbina - teret koji nose je ogroman, a osuda koju trpe bolna

U toku protekle decenije, svetska populacija prisilno raseljenih osoba je uvećana sa 43,3 miliona u 2009. na 70,8 miliona lica u 2018. godini, a ukupan broj izbeglica udvostručen je u periodu od 2012. godine do sada. Kada je reč o Srbiji, od ukupno 6.000 smeštajnih kapaciteta u prihvatnim i centrima za azil, trenutno je popunjeno 2.656 mesta, a procenjuje se da se i nekoliko stotina ljudi nalazi van centara.  

Bez obzira na to da li su ekonomski ili prinudni, migranti uživaju zaštitu prava što je potvrđeno i Međunarodnom konvencijom UN-a o zaštiti prava svih radnika migranata i članova njihovih porodica. Zaštita je čvršće garantovana izbeglicama jer međunarodno pravo zabranjuje da se bilo ko od njih vrati na teritoriju na kojoj bi im pretila opasnost po život ili mogućnost da budu žrtve mučenja i zlostavljanja. Najveći broj prisilnih migranata u Srbiji ima status izbeglice, a sve države, pa i samo tranzitne, dužne su da to pravo priznaju. Tražioci azila u Srbiji imaju pravo na boravak, smeštaj, zdravstvenu zaštitu, ali i pravo na integraciju odnosno uključivanje  u društvo.Ove i niz drugih obaveza na sebe je preuzela i Srbija, poštujući odredbe međunarodnog prava.

Pomoćnik komesara za izbeglice i migracije Ivan Gerginov kaže da migrantska ruta trenutno ide kroz Albaniju, teritoriju Kosova i Metohije i Bosne i Hercegovine, zbog čega je broj migranata u Srbiji opao. "Oscilacije u broju migranata i migratorni tokovi su veoma nepredvidivi, ali ako gledamo situaciju danas, broj migranata će ili opasti ili ostati na ovom nivou u narednom periodu", naveo je Gerginov na radionici o upravljanju migracijama u Srbiji. Gerginov podseća da srpske institucije nemaju problem da smeste 2.600 migranata, budući da je, podseća, Srbija 1996. godine imala 600 kolektivnih centara za izbeglice u kojima je bilo oko 63.000 ljudi. Među migrantima su i deca bez roditeljske pratnje kojih je trenutno u Srbiji od 300 do 600 prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Kada je reč o maloletnim migrantima bez pratnje, Dragan Vulović, posebni savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pojasnio je da država brine o njima: detetu se dodeljuje privremeni staratelj, starateljska porodica ili institucija socijalne zaštite. Naglasio je da je pored osnovnih potreba, psiho-socijalna podrška od izuzetne važnosti kao i način na koji maloletni migranti provode slobodno vreme.

Bez obzira na pravne garancije, izbeglice i migranti se u praksi najčešće suočavaju sa predrasudama čemu doprinosi i način na koji temi pristupaju mediji. Senzacionalizam i stereotipi u izveštavanju bitno doprinose pojavi i jačanju negativnih stavova javnog mnjenja prema ovim licima.Osim toga, u nemalom broju slučajeva pitanje izbeglica prati i česta pojava lažnih vesti koje jačaju nepotrebne tenzije u društvu i stvaraju negativnu sliku migranata u javnosti. Iako je Srbija tokom 90-ih bila suočena sa sopstvenim izbegličkim iskustvima, građani smatraju da postoji razlika između izbeglica i rasljenih iz 90ih i izbeglica i migranata sa Bliskog i Dalekog istoka. Ipak, većina građana je složna u stavu da migrantima i izbeglicama treba pomoći.

Na trećoj u nizu radionica za predstavnike medija, u sklopu Podrške Evropske unije upravljanju migracijama u Republici Srbiji, koja je održana 17. jula u Beogradu, predstavljeni su i rezultati najnovijeg Istraživanja o stavovima građana prema uticaju izbegličke i migracione krize u 19 jedinica lokalne samouprave Srbije. Rezultati programa Podrške Evropske unije upravljanju migracijama u Republici Srbiji pokazuju da je informisanost građana Srbije o migracijama od marta 2016. godine do juna 2019. porasla sa 54 na 61 odsto ispitanika. Čak 47 odsto ispitanika ima neutralan stav prema migrantima, pri čemu su bolje informisani građani pozitivnije orijentisani prema migrantima. Kada je reč o uzrocima migracija, najveći deo, 30 odsto ispitanika misli da su one prvenstveno ekonomske prirode, a isti broj ispitanika smatra da su kulturne i razlike u mentalitetu glavni povod za neprihvatanje migranata. Ipak ocena stavova građana Srbije prema migrantima ipak je porasla sa 2.5 na 2.59 odsto (na skali od jedan do 5), a najveći broj ispitanika smatra da EU daje najznačajniju podršku Srbiji u rešavanju i saniranju posledica migrantske krize.