БЕОГРАД ДАНАС: Бајракли џамија - Архитектонски драгуљ који сведочи о богатству исламске културе у главном граду Србије
Где је и шта представља Београд данас? Швајцарски архитекта Ле Корбизије је једном приликом изјавио: “Београд је најружнији град на свету, на најлепшем месту на свету.”. Слажемо се са делом о најлепшем месту на свету, а у оквиру пројекта “Београд данас”, даћемо све од себе да демантујемо први сегмент Ле Корбизијеове тврдње и истакнемо колико је диверзитет, који је обележио богату историју нашег главног града, важан и колико се заправо лепоте крије у шаренилу стилова, епоха и култура, које су струјале градом кроз његову хиљадугодишњу прошлост.
Београд је престоница Републике Србије коју красе многе битне историјске и културне грађевине. Једна од њих је Бајракли џамија.
БЕОГРАД ДАНАС: Пет најзанимљивијих позоришта у Београду - Културни бисери са широким спектром уметничких израза
БЕОГРАД ДАНАС: Поносни чувар Србије и културно-историјско језгро Београда - Калемегдан, Црква Ружица и Победник
БЕОГРАД ДАНАС: Ташмајдански парк - зелена оаза и сведок српске историје усред Београда
Бајракли џамија је историјски значајна грађевина која се налази у Београду. Подигнута је око 1575. године као једна од 273 џамије и месџида које су постојале у турско доба у Београду.
Почетно је носила име Чохаџи-џамија по задужбинару Хаџи-Алији, трговцу чохом. У време аустријске владавине, између 1717. и 1739. године, претворена је у католичку цркву и тада је срушен велики број београдских џамија. Међутим, са повратком Турака 1741. године, поново је постала џамија.
Године 1741., Хусеин-бег, ћехаја главног турског заповедника Али-паше, обновио је џамију, па је неко време носила име Хусеин-бегова или Хусеин-ћехајина џамија. Касније, крајем 18. века, добила је назив Бајракли-џамија по барјаку који се на њој истицао као знак за истовремени почетак молитве у свим џамијама.
Од некадашњих више стотина исламских богомоља у Београду, данашња Бајракли џамија је једина која је сачувана и активна. Налази се у улици Господар Јевремовој 11, а у њеној близини се налази и медреса - верска средња школа. Указом кнеза Михаила Обреновића из 1868. године, џамија је обновљена и предвиђена за обављање муслиманских верских обреда. Кнез Михаило Обреновић је такође обновио дворишну зграду која се налазила уз џамију.
Бајракли џамија је обнављана у различитим периодима, укључујући период између два светска рата и након Другог светског рата. Након оштећења која су настала 2004. године, изведени су радови на санацији и рестаурацији камене фасаде.
Данас, Бајракли џамија је важан историјски објекат у Београду и једина активна џамија у граду.
Бајракли џамија: Драгуљ исламске архитектуре у Београду
Бајракли џамија представља пример исламске архитектуре која се датира у период око 1575. године. Она припада типу једнопросторне грађевине квадратне основе са куполом и минаретом. Целокупна џамијска структура изведена је од камена, а местимично су коришћени и камен и опека. Главни карактеристични елемент је масивни зидовски апарат, а отвори за светлост и ваздух су врло скромни.
Основна форма џамије је кубична са круглом куполом коју подупиру источњачки поткуполни лукови и нише, познате као тромпе, са једноставном декорацијом у облику конзола. Особеност је неуједначен број прозорских отвора на фасадама. Свака страна тамбура куполе има по један прозор, а унутрашњост карактеришу карактеристични оријентални преломљени лукови.
Минарет, који се налази на спољној северозападној страни, представља уску кулу са купастим кровом, опкружену круглом терасом на врху. Са терасе мујезин, позивач на молитву, обавља свој позив верницима.
Унутрашња декорација је скромна. Зидови нису омалтерисани, а имају плитке профилације. Ретки стилизовани флорални и геометризовани мотиви, као и калиграфски натписи стихова из Курана, чине џамију унутрашње светоместо. Имена првих калифа, како и божјих величанствених особина, исписана су арапским писмом на резбареним плочама.
У дворишту џамије налазе се чесма за обредно умивање и верска школа, позната као медреса, са библиотеком. Иако се џамија налази у амбијенту стамбених зграда, њена историјска и културна важност је неоспорна.
С обзиром на њену старину, реткост и одржаност изворне намене, као и значај за представљање исламске културе у Београду, џамија је стављена под заштиту државе као споменик културе још 1946. године. Касније, 1979. године, проглашена је за културно добро од великог значаја.
