Београђанка на ивици краха: Комшије јој загорчавају живот бруталним насиљем, а сви страхују од ужасне трагедије која је пред вратима - Погледајте о чему је реч

Пословица боље је имати рђаву годину него рђавог комшију показала се у животу као истинита. Наиме, уколико имате добре односе са комшијама и можете да се ослоните на њих када путујете или када вам треба шећер, уље, кафа, онда сте мирни и свакако много значи али ако годинама не можете да живите од буке, безобразлука и ситуација које вам приређује, онда свакако имате комшију из пакла.

На ову тему за Курир телевизију говорили су Јелена Пејчић, жртва малтретирања комшије, Љубиша Бановачки, професионални управник и Немања Милошевић, адвокат.

- Купила сам стан 2016. године и од тада су почели проблеми. Он је први пут пријављен 2018. од стране других комшија за узнемиравање, а након тога је пријављен још сигурно 10 пута. Полиција дође, опомене их и каже нам да можемо да позовемо чим поново буде проблема, али на томе се заврши. Пошто он живи са мајком, братом, сестром и сестричином ја сам контактирала Центар за социјални рад - каже Пејчић.

Она је објаснила и да је Центар за социјални рад изашао на терен, али су комшије упутиле оптужбе на њен рачун говорећи да су она и њен муж алкохоличари:

- Претпостављам да су они закључили да су моје комшије функционална породица, али ја не знам коме више да се обратим. Ја не знам зашто нико не реагује док се не деси нека трагедија.

У програму Курир телевизије приказан је и застрашујућ снимак галаме и свађања који допиру из стана комшија из пакла, а Пејчић каже да хистерично драње и туче некада њену породицу и пробуде у 3 ујутру.

Пејчић је рекла да се овакве сцене у просеку дешавају једном недељно, а да проблем траје веома дуго. Бановачки је истакао да сваки станар има и права и обавезе, а једна од обавеза је поштовање кучног реда и мира:

- Можемо се обратити надлежнима за галаму, а уколико сумњамо на породично насиље можемо контактирати Центар за социјални рад, али они имају свој начин функционисања, они верују породици и њиховој причи. Ја се седам година бавим овим послом, али проблем никада није био решен тако што неко делује већ исељењем комшија.

Бановачки каже да је полицијска надлежност да провери комшије, поготово уколико је у питању породично насиље, а Милошевић каже да је најбоље покренути судски поступак:

- Комшије трпе одређену последицу односно немају свој мир, они имају право на компензацију за изгубљени мир. Покреће се тужба код суда за накнаду нематеријалне штете. Трошкове таксе сносе тужиоци, али је циљ да комшије које праве немир осете на својој кожи одговорност.

Милошевић каже и да би ово код комшија могло да изазове размишљање о томе како да поправе проблем.

- Комшиница у другом стању им је лупала на врата, много комшија је звало полицију. Проблем је како доказати овакво узнемиравање - каже Пејчић.

Из приложене поруке коју је Пејчић послала Центру за социјални рад види се и да је комшија на свог брата налетео ножем, као и да је комшиници упутио претње да ће је пребити, а више пута се истиче да дете које жви у овом стању није безбедно.

- Центар за социјални рад ме питао да ли користим алкохол и наркотике и да ли водим дете у доњем вешу у школу. Морали смо да идемо у Центар за социјални рад, претпостављам да смо негде заведени. 

Бановачки каже да се најчешће пријављује брига због неких радова и реновација, док се у случају жаљења на гласну музику људи жале ређе, али свакако не једном недељно.

- За овакве прекршаје су предвиђене новчане казне, док код повреда може доћи и до кривичне одговорности и три године затвора, што је ређе - каже Милошевић

Србија Данас/Курир