Због Милије, верницима је у Бољевцу све милије: Овако је парох саградио цркву за све људе овога света (ВИДЕО/ФОТО)
Црква светог Илије у Бољевцу проглашена је спомеником културе 15. маја 1980. године и од тада се налази под заштитом Завода за заштиту споменика.
Општина Бољевац се налази у источној Србији и припада Зајечарском округу. Заузима долину реке Црни Тимок и окружена је планинама Ртањ, Слеме, Самањца, Тумбе, Тупижнице који припадају планинском венцу Кучајских планина.
Године 1455. извршен је турски попис становништва на територији Видинског санџака и у њему се први пут помињу нека села са данашње Општине Бољевац, као и манастири Лопушња, Крепичевац и Лозица. Насеље је настало око кафане коју је отворио А. Граманидис 1762. године, на путу Параћин-Зајечар, и око ње се брзо оформила мала чаршија.
ЖУТА И ЛЕКОВИТА ВОДА КАО СИМБОЛ БЕЧЕЈА: Људи са свих страна наше земље хрле у ову општину по "домаћу" воду (ФОТО/ВИДЕО)
Млада, амбициозна и креативна сликарка наиве: Марина Петрик поносно чува културу, историју и лепоту Ковачице на платну (ФОТО/ВИДЕО)
Знате ли ви шта је то "АЈФЛЕЛОВ ШЛАЈЗ"? У Бачкој се крије драгуљ Србије, а његова прича фасцинира! (ВИДЕО/ФОТО)
Из акта Суда црноречког краја говори се о постојању бољевачких механа на данашњој локацији Бољевца, поред реке Арнауте. У насеље пристижу дошљаци који се баве занатством, па је тако отворен и први дућан мешовите робе 1836. године, а школа почиње са радом 1842. Бољевачка општина оформљена је 1844. и од тог периода подручје почиње да се развија.
Седиште зајечарског среза, Бољевац постаје 28. фебруара 1860. указом кнеза Милоша Обреновића, место добија на значају и привлачи нове досељенике који отварају трговачке и занатске радње, те се број становника удвостручује. За варошицу Бољевац је проглашен 10. септембра 1875. и све више се развијао. Изграђена је пошта 1891. године, а болница са 150 лежајева 1895. Рудник на планини Ртањ отвара се 1902. године, а 1907. почиње са радом и рудник мрког угља на Боговини. Пруга уског колосека изграђена је 1912. што је погодовало рудницима ради извоза руде, као и становништву за бољу размену добара са околним местима.
Све ово чини општину Бољевац богату кулутуром коју сваки Србин зна, и дође да посети, али зна се где се историја најбоље чува, у црквама и храмовима.
Црква Светог Илија у Бољевцу управо то и представља, ризницу православља, духовности, историје и културе једног народа која се кроз векове чува.
Црква светог Илије у Бољевцу изграђена је и зивописана у доба Михајла Обреновица 1861. године а у време столовања архиепископа и митрополита Михајла и епископа неготинског, Герасима. О овоме сведочи и натпис који се налази на западном зиду наоса. У натпису такође стоји да се за изградњу и осликавање цркве, залагао Милија Петровић, бољевачки парох.
Милија Петровић - након завршене Богословије у Београду бавио се свештенством са својим оцем у Илину, парохијском центру, све до 1854. године. Те године се, на њихову иницијативу, седиште парохије из Илина премешта се у Бољевац, а седам година касније, такође на њихову иницијативу, гради се црква светог Илије у Бољевцу.
Црква је освећена 20. јула 1863. године од стране епископа тимочке епархије Евгенија и посвећена је светом Илији. Од тада је у функцији. Храм и иконостас живописао је Милија Марковић са сином Николом, који је био ученик Стеве Тодоровића једног од најпознатјих српских сликара XIX века.
Бољевачка црква грађена је у барокном стилу, по узору на београдску Саборну цркву, о чему сведочи сама архитектура и распоред елемената унутар храма. Што се тиче сликарске декорације, црква има осликан иконостас и фреске на своду. Поред сликарства са сценама из Христовог живота, приказима Богородице, Јована Крститеља, Светог Илије и представама апостола, иконостас има и богату резбарију.
Од зидног сликарства, постоје прикази само на четри полуобличаста свода која прате поделу на четири травеја, где се налазе сцене из Христовог живота и алегорије, нпр. "Прича о удовичиној лепоти", "Милостиви Самарићанин”, "Крштења Христовог" и друге "Визија пакла" и "Рај" налазе се на западном зиду.
Црква светог Илије у Бољевцу проглашена је спомеником културе 15. маја 1980. године и од тада се налази под заштитом Завода за заштиту споменика.
Димензије цркве - 31.5 метара дужине, 13.5 метара ширине западног дела и 14.5 источног дела, са бочним конхама чији полукружни лук износи 8.5 метара.
Пројекат је финансиран из буџета општине Бољевац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
