ДА ЛИ ЕВРОПИ ПРЕТИ НОВА МИГРАНТСКА КРИЗА? Стручњаци кажу да руте и стационирање избеглица зависи од позиције ЈЕДНЕ ЗЕМЉЕ
Стручњаци су сагласни да се може очекивати повећан прилив Авганистанаца у Србију
Након што су после 20 година, власт у Авганистану поново преузели талибани, на потезу од азијских земаља, па све до запада Европе расте бојазан да ће ситуација у тој земљи утицати и на прилив миграната на овај континент. На тој рути миграната налази се и Србија, а стручњаци су сагласни да се може очекивати повећан прилив Авганистанаца, али да масовног и наглог доласка вероватно неће бити.
Да ли сте знали да из Србије можете да тргујете ценом акција компанија Адидас и Најк?
КОВИД КРИМИНАЛ У СРБИЈИ: Хоће да путују, а неће да се вакцинишу па ФАЛСИФИКУЈУ ДОКУМЕНТА
КАКО ПРЕПОЗНАТИ КОРОНУ КОД ДЕЦЕ: "Родитељи се обрадују кад чују да дете има БАКТЕРИЈУ, само да није ВИРУС"
Владимир Петронијевић, извршни директор "Групе 484" за Euronews Србија каже да као резултат овакве ситуације у Авганистану свакако може да се очекује већи прилив миграната, те да остаје да видимо да ли се може очекивати и нова мигрантска криза у Европи.
И комесар за избеглице и миграције у Србији Владимир Цуцић каже да је решавање кризе у Авганистану нешто што ће потрајати. Ипак, на питање да ли ће то да има некакву посебну последицу за Србију каже да неће, с обзиром на то да већ више од 30 одсто оних који пролазе кроз Србију долази са подручја Авганистана.
Према речима Радоша Ђуровића из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, у овом тренутку све зависи од позиције Турске, која већ прима избеглице из Авганистана и само од њене политичке воље зависи како ће се миграције даље одвијати.
Рута преко Ирана, Грчке, Србије, па даље
Да ли Европи прети нова мигрантска криза? То је нешто што ће се тек видети, каже Петронијевић, с обзиром на то да су се неке околности промениле у односу на 2015. и 2016. годину, пре свега око добродошлице избеглица и миграната у Европу.
- Оно што сасвим сигурно можемо очекивати у ситуацији повећаног прилива из Авганистана, то су тензије на границама које се могу дешавати због тог масовног и наглог евентуалног доласка - наводи он.
За Србију је, како каже, важно да пратимо ту ситуацију која се догађа у земљама у непосредној близини Авганистана, пре свега у Турској која је према неким информацијама јуче појачала своје војно присуство на граници са Ираном. Иран је, иначе на делу те руте - највећи број избеглица из Авганистана на Западни Балкан долази преко Ирана и Турске и даље према Грчкој.
- Пут најчешће иде преко Грчке и преко Северне Македоније, према Србији и даље према земљама Западног Балкана или земљама шенгенског простора и рута траје неколико месеци и условљена је пре свега брзином кретања која су везана и за кријумчарске ланце - наводи он.
Цуцић наводи да се у овом моменту не може догодити нешто значајно, јер рута изласка не води према традиционалном простору Ирану и Турској.
- Он је у овм моменту усмерен на Индију и усмерен је према бившим совјетским републикама, али то не значи да и у неком року нећемо имати пре свега авганистанску популацију као доминантну као неког ко пролази кроз Србију - напомиње он.
Да ово не може бити нагли и масовни потрес за Европу и, између осталог, нашу земљу, сматра Ђуровић који наглашава да после овакве смене власти и доласка радикалног ислама, свари само могу да се погоршају.
- Не верујем да ће то бити нагли и масовни потрес за Европу, између осталог нашу земљу. Пре свега ту су земље Иран, Турска. Суштински ова криза не почиње и не завршава се у неколико месеци. Суочиваћемо се са тим последицама, та криза ће трајати вероватно веома дуго. Да ли ћемо бити погођени, зависи од позиције Турске која већ прима већ Авганистанце и само од њене политичке воље зависи како ће даље миграција да се одвија - додаје Ђуровић.
На пирање да ли је Европска унија у стању да прихвата нове мигранте, Цуцић каже да "верује да ЕУ у овом моменту зна да до наглог прилива не може да дође".
Заједничка изјава без потписа Србије
Србија се није прикључила заједничкој изјави више десетина земаља о безбедном напуштању и пријему странаца и држављана Авганистана. Цуцић, у вези са тим, наводи да Србија није дала никакву сагласност и да не верује да ће до тога и доћи.
Ђуровић напомиње да су те изјаве декларативног карактера и да се у пракси однос према мигрантима није променио.
- Многе земље то раде вероватно из самог осећаја одговорности, у пракси се однос према избеглицама није променио и дуж Балкана он је веома тежак. Граде ограде, људи се пушбекују, мали је број људи који су добили азил - каже Ђуровић.
Петронијевић, са друге стране, наводи да није познато ни шта су тачно САД договориле о прихвату миграната са неколико земаља.
- У овом тренутку не знамо у ком статусу ти људи долазе, каква ће бити њихова права, колико ће они тамо остати. Истовремено какав је приступ правима за време боравка. Оно што је за нас важно јесте да Србија прати оно што су међународна кретања на том пољу и да буду у директној комуникацији и са међународном заједницом и са међународним организацијама уз пуну сарадњу са владама Западног Балкана - напоменуо је он.
Авганистанци у Србији
Према проценама Комесеријата за избеглице, у прихватним и азилним центрима у Србији борави 3.886 миграната, а од тог броја су 30 одсто мигранти из Авганистана. Процењује се да на улици има још око 1.000 миграната, међу којима су сигурно и Авганистанци.
Цуцић наводи да Авганистанци у Србији бораве релативно кратко, с обзиром на то да је реч о младићима и да је њихова дијаспора у Европи већ организовала њихов прихват. Када је реч о проблемима - каже да их нема.
- Скоро па никаквих проблема немамо са њима генерално као популацијом, у њиховом кодексу је да крађа није нешто што је добро, да узнемиравање других није нешто што је добро, тако да где год да смо имали Авганистанце, нисмо имали некакв посебан проблем - рекао је он.
Ђуровић такође каже да је авганистанска популација доминантна и да се, осим у камповима многи налазе на отвореном.
- Они јако тешко приступају системима азила, после неког времена покушавају да напусте земљу. Не можемо да говоримо да Србија има системски присуп решавању овога - напомиње Ђуровић.
