ДА ЛИ МОЖЕ ДА СЕ "ИЗБЕГНЕ" ВОЈНИ РОК? Постоје само ДВА разлога због којих можете бити изузети од служења у војсци - Све остало доноси ОПАСНЕ последице

Иницијативу за враћање обавезног војног рока покренуо је Генералштаб Војске Србије, који је председнику предао предлог још 4. јануара ове године. Према том плану, мушкарци старости од 20 до 30 година служили би војни рок, а већина грађана подржава овакву одлуку државе.

Најављено је да би служење обавезног војног рока требало да траје 75 дана, односно два месеца и 15 дана, за све пунолетне мушкарце до 30 година. 

Тренутно, војници који добровољно служе војни рок примају месечну накнаду од око 46.000 динара, уз обезбеђено војно здравствено осигурање, покривене путне трошкове, смештај, исхрану и униформу.

Очекује се да ће исти услови важити и за регруте од 1. јануара 2026. године, када би обавезни војни рок требало да ступи на снагу, али постоје одређене ситуације када је регрут ослобођен војске. 

1. Легални Изузеци

Свака земља има своје законе који дефинишу ко се може изузети од војне обавезе. Уобичајени разлози за изузеће могу укључивати:

Здравствени разлози: Ако особа има озбиљна здравствена стања која би могла онемогућити обављање војних дужности, може поднети захтев за изузеће. Ово обично укључује пружање медицинских извештаја који потврђују здравствене проблеме.

Породични разлози: Неке земље нуде изузећа за појединце који имају обавезе према члановима породице који су у потреби, као што су неодложна брига о деци или старијим рођацима.

Образовање: У неким случајевима, ако је особа уписана у образовни програм, може бити одложена од војне службе док не заврши своје образовне обавезе.

2. "Приговор Савести"

Могућност позивања на приговор савести уведен је 2003. године, када је донет Закон о цивилној служби. Овај закон омогућио је регрутима да се позову на приговор савести и уместо војне службе под оружјем обављају цивилну службу. Овакав вид служења војног рока у народу је био познат као цивилно служење војног рока, а они који су „цивилно“ служили војску су то обављали углавбном у јавним и комуналним предузећима.

Овакав вид служења војске је трајао нешто дуже него војни рок под оружјем.

Касније је ово право уведено као уставна категорија и спада у основно људско право.

Према томе, какве год да буду законске измене везане за поновно увођење војног рока, приговор савести остаје, јер је он дефинисан Уставом као највишим правним актом.

Право на приговор савести не може остварити војни обвезник (регрут и лице у резервном саставу):

1) који је поседовао или поседује дозволу за ношење или држање оружја;

2) који је подносио или је поднео захтев за ношење или држање оружја;

3) који је правноснажно осуђиван за кривично дело које се гони по службеној дужности као и за кривично дело или прекршај са елементима насиља који се гоне по приватној тужби;

4) који се бавио или се бави продајом или поправком оружја или муниције;

5) против кога је покренут или се води кривични поступак за кривично дело које се гони по службеној дужности;

6) који је прекршајно кажњаван и осуђиван за изазивање или учествовање у нередима и тучама;

7) ако је регистрован као власник или колекционар ватреног или трофејног оружја;

8) ако је члан ловачког, стрељачког, стреличарског или другог клуба, друштва или удружења које у својим активностима има употребу хладног или ватреног оружја или је то био у периоду од годину дана пре подношења захтева;

9) ако се утврди да је у поднетом захтеву за цивилну службу дао неистините податке.

 Последице Избегавања

Избегавање војне службе без ваљаног разлога може имати правне последице које се разликују од земље до земље. Могуће последице укључују новчане казне, затворске казне или отежан приступ одређеним пословима и приликама. Разумевање ових последица може помоћи појединцима да донесу информисане одлуке.