Да ли знате да је међу преживелима на Титанику био и ЈЕДАН СРБИН? Звао се НИКОЛА, а ово је његова прича
Потонуће Титаника до данас је остало једна од највећих поморских катастрофа коју свет памти.
Њу је, срећом, преживео Србин из Like Никола Лулић, који је тог кобног 12. априла 1912. био путник треће класе на путу ка Америци.
Никола Лулић имао је 29 година када је успео да набави карту за највећи путнички брод тога доба. Рођен је 24. фебруара 1883. године у Коњском Брду надомак Перушића у Лици, где је живео са прородицом све док га нису регрутовали у аустроугарску војску. Није желео да служи ниједној војсци осим спрске, посведочио је његов праунук Марко Лулић у интервјуу пре неколико година, због чега је након неколико дезертитрао и пошао пут Америке 1902. године.
ОВО СУ НАЈСТАРИЈА СРПСКА ПРЕЗИМЕНА! Откријте да ли сте ПЛЕМИЋКЕ КРВИ, некада су их носили НАШИ ВЛАДАРИ
ОБИЧАЈИ КОЈЕ МОРА ДА ЗНА СВАКИ СРБИН: Како се преноси крсна слава са оца на сина?
Сви читају својој деци ЧУВЕНУ БАЈКУ, а њена права верзија је ЈЕЗИВА! Црвенкапа је затекла ДЕЛОВЕ ТЕЛА, а онда...
Четири године радио је у руднику у Минесоти, након чега се вратио кући како би обишао породицу. Због посла 1907. поново се вратио у Америку, али у јесен 1911. Никола се поново враћа у родно место. Како није могао да нађе посао, одлучио је да се поново отисне на други крај света. Тада је набавио карту за Титаник за 170 тадашњих франака.
- Тог кобног 14. априла Никола се као и обично спремао за спавање, али се око поноћи чуо потрес. Причао је да је осетио само мало подрхтавање, али је то можда било због позиције његове кабине која се налазила тачно на средини брода. Посада је уверавала путнике да се ништа озбиљно није догодило. Путници треће класе за катастрофални судар “Титаника” са леденим брегом сазнали су тек кад су видели да вода надире у ходнике - испричао је својевремено Марко Лулић.
Било је мање чамаца за спасавање него што је било потребно за 2.000 путника. Капетан је тражио да се прво укрцају деца и жене. Никола се нашао у води.
- Постоје две верзије како се он укрцао у чамац и спасао. Једна је да је на глави имао официрску капу и да су га због тога извукли из воде. Друга, у коју више верујем, јесте да је из једног од чамаца у воду пало дете, а да га је Никола вратио. Мајка детета, Норвежанка, пружила му је руку и он се попео у чамац – рекао је Марко.
Убрзо пошто је ушао у чамац за спасавање број 15, по Николу и друге преживеле дошао је брод “Карпатија”, који их је превезао до Њујорка. Никола је до краја Првог светског рата радио у Минесоти, а затим се заувек вратио у Лику.