ДА ЛИ ЗНАТЕ ШТА ЈЕ "СПОТИНГ"? Појавио се и у Србији, МНОГО ЈЕ ОПАСАН, А ДЕЦА ГА НЕПРЕКИДНО КОРИСТЕ

Да ли сте чули за термин спотинг? Уколико издвајате значајан део свог дана на друштвене мреже, сигурно сте макар једном, листајући почетну страну на Инстаграму или Фејсбуку, угледали видео снимак скупог аутомобила или луксузно одевене жене у чијем је опису назначено да су уочени, рецимо, тад и тад на Врачару. Једноставније речено, "спотинг" је тренд у којем нека особа објављује фотографије или видео снимак некога или нечега на интернету, тражећи или делећи више информација о томе. Делује безазлено али последице могу бити значајне, посебно када се користе у малициозном контексту. 

У питању је, наизглед, једноставан тренд у којем свако може учествовати – довољно је само направити фотографију или снимак, и то објавити на интернету уз пропратна питања ко је, где је или шта је то. Ситуација може брзо да поприми и опасан контекст јер деца понекад откривају у коју школу особа иде, или чак у којој згради нека девојчица живи.

- Нађите ми типа без мајице, плав са златном крагном око врата, био са другом у белој мајици у регулару за MW (Мјузик Вик фестивал) скроз лево - гласи само један од пар стотина објава на једном од популарних страница на Инстаграму где се објављују фотографије и снимци већински малолетних особа. И тако, та особа која је послала ову поруку ће, у року од свега сат времена, на тацни добити малтене све о дечку који је отишао на београдски музички фестивал, зато што ће испод те поруке други људи (други малолетници), оставити детаљне и врло јавне информације о свему што знају.

Према речима стручњака, у питању је својеврсан тренд који већ годинама опстаје, с обзиром на то да у себи садржи једну битну компоненту  - анонимност. Наиме, врло је тешко доћи до особе која објави садржај таквог типа на интернету, због чега је истовремено и тешко утврдити одговорност онога ко нарушава нечију безбедност и приватност у онлајн окружењу.

Последице по друштвену динамику

Психолог Милош Аруновић рекао је за медије да овакав тренд може имати значајне психолошке последице по појединца, како на оне који објављују туђе фотографије, тако и на оне чије фотографије су објављене. Нечији осећај приватности и сигурности, додаје, биће угрожен, а такође такве фотографије могу утицати на нечије самопоуздање.

- Исто тако, спотинг тренд може изнети неке последице по друштвену динамику – рецимо, може допринети нормализацији константног надзора и смањеног очекивања приватности на јавним местима, али и може проузроковати различите случајеве сајбер насиља - рекао је Аруновић. 

Када је реч о анонимности у интернет окружењу, истиче да се тиме битно променила комплетна друштвена динамика, јер се тако смањује вероватноћа да ће неки појединац бити одговоран за сопствене акције. Самим тим, додаје, анонимност у онлајн окружењу "повећава фреквенцију објављивања садржаја без дозволе“.

- На основу свега тога, особа чије су информације објављене у оваквом маниру често неће моћи ни да дође до самог извора, што заиста може оставити јак утицај. Анонимност може довести до тога да корисници објављују онај садржај какав иначе, под својим именом, не би никада објављивали. Природа објављивања туђих фотографија би била знатно другачија када би људи били свесни да је лако ући у траг ономе ко је то објавио - казао је Аруновић за НИН.

Када је реч о спотингу, поставља се питање шта је тачно извор мотивације који утиче да то да овај тренд опстаје. Да ли је у питању којекакав хоби у којем ентузијасти, на пример, аутомобила радо објављују снимке и фотографије возила које виђају у свом граду? Или је, са друге стране, у питању пука жеља за упознавањем, рецимо, особе која је отишла на неки музички фестивал у Београду? 

Према речима психолога Милоша Аруновића за медије, мотивација објављивања садржаја таквог типа варира у зависности од особе и циља. Логично, када је у питању објављивање луксузних аутомобила на друштвеним мрежама, то може бити исказивање нечијих жеља и аспирација. Са друге стране, додаје, то може бити и жеља за личном валидацијом. 

- Са друге стране, постоји и та жеља за валидацијом и социјалним прихватањем, што, наравно, поткрепљује то понашање и одржава га. Исто тако, то може бити и чисто као неки хоби, али у контексту спотинга, мислим да то није нужно случај - казао је Аруновић.

Важно је пронаћи баланс

Било како било, спотинг је суштински везан за децу која, не знајући какве то последице може имати, објављују неприкладан садржај на интернету. У том погледу, Аруновић је рекао да одговарајући узраст за отварање налога на друштвеним мрежама (што је у већини случајева око 13 година) није адекватна одредница за тај корак, већ је то питање зрелости самог детета. Исто тако, додаје да је "веома је важна улога родитеља који треба да процене када би то идеално време било“.

- Важно је да родитељи прате и нагледају оно што им дете ради на друштвеним мрежама, како би се лакше предупредиле одређене психолошке последице које последице друштвених мрежа могу донети, и како би им се то могло објаснити. Чак и одрасли људи, којима је стално на интернету пласиран садржај у виду скупих аутомобила, луксузних кућа и дестинација, могу у једном тренутку осетити притисак и последице које доводе до несигурности и ниже вредности, а камоли деца - казао је он. 

Додаје да је данас социјално прихватљиво да деца већ на почетку свог школовања имају налоге на друштвеним мрежама, при чему се испред њихових родитеља поставља јасан задатак – пронаћи баланс и увиђање значаја које ће налози имати за дете.

- Дакле, не би било ни вероватно подесно за дете у данашње време да нема налоге на друштвеним мрежама до своје 18. године, када сви његови вршњаци имају и то им је главни канал комуникације. Тако да, то је један јако тежак задатак који се поставља родитељима, али је свакако јако важно разумети своје дете и његове потребе, разумети садржај који конзумира и разговарати са дететом о начину на који он перципира себе на интернету и свој утицај - рекао је психолог Милош Аруновић. 

Извор: Србија Данас/НИН/Аника Бечки/М.А.