Данас је светски дан борбе против хепатитиса: Сваких 30 секунди једна особа у свету умре од болести
Хронични хепатитис Б и Ц су болести које остају непрепознате, јер пацијенти немају много симптома, због чега највећи број њих и не зна да је инфицирано
Светски дан борбе против хепатитиса обележава се сваке године 28. јула ради подизања свести о вирусном хепатитису, упали јетре која узрокује тешке болести јетре и хепатоцелуларни карцином.
СРПКИЊА СЕ ЈАВИЛА ИЗ ГРЧКЕ И САОПШТИЛА ВАЖНУ ВЕСТ: Апеловала на све наше туристе да не раде ову ствар (ФОТО)
Забрињава пораст броја пацијената - више није ситуација као пре: Ево који пацијенти имају тежу клиничку слику
ВИСОКЕ ТЕМПЕРАТУРЕ ПРАВЕ ПРОБЛЕМЕ СВИМА: Доктор Хитне објаснио како помоћи у случају колабирања и шта НИКАКО не смете радити
Овогодишња глобална тема је "Хепатитис не може да чека", преносећи хитност напора потребних за уклањање хепатитиса, као опасности за јавно здравље, до 2030. године. С обзиром на чињеницу да сваких 30 секунди једна особа у свету умре од болести повезане са хепатитисом, чак и у тренутној кризи изазваној COVID-19, не може више да се чека!
Осим болести јетре, вирус хепатитиса Ц (ВХЦ) узрокује озбиљна оштећења многих других органа доводећи до хематолошких болести, хроничних болести бубрега, одређеног облика шећерне болести, поремећаја функције штитне жлезде, реуматолошких и кожних болести и других поремећаја. Постоји велики број неоткривених носиоца вируса, што отежава превенцију и елиминацију ове болести као јавно-здравствене претње.
- Као удружење које окупља оболеле од хепатитиса, желимо да у овом актуелном тренутку подигнемо свест јавности и да поред вируса Covid 19, скренемо пажњу и на друге заразне болести, попут вирусних хепатитиса који представљају претњу по глобално здравље и један су од водећих узрока смртности у свету. Позитиван помак направљен је 2018. године од када РФЗО финансира савремене терапије које успешно доводе до излечења. Хепатитис Ц је сада дошао као приоритет на последњој седници Централне комисије за лекове РФЗО и ми очекујемо да ће на првој наредној листи лекова проблем са бројем пацијената, који се лече савременом терапијом, бити решен и у Србији. Тачан број оболелих од хепатитиса Ц у нашој земљи се не зна, али на основу учесталости ове инфекције у околним земљама, претпоставља се да је преваленција један одсто, што значи да је око 70.000 хиљада људи заражено од хепатитиса Ц - каже Ивана Драгојевић, председница Удружења пацијената са болестима јетре "ХРОНОС".
Хронични хепатитис Б и Ц су болести које остају непрепознате, јер пацијенти немају много симптома, због чега највећи број њих и не зна да је инфицирано. Вакцина за хепатитис Б је у обавезном календару вакцинације у Србији и покривеност популације је на завидном нивоу, док је терапија доступна без ограничења.
- Ситуација са хепатитисом Ц је далеко комплекснија. Ради о болести за коју не постоји вакцина, а инфекција код скоро 80 одсто инфицираних протиче без клиничких знакова. Болест се неретко открива тек онда када је већ дошло до компликација - цирозе јетре и хепатоцелуларног карцинома. Други значајан проблем је ограничена доступност савремене терапије. Она је уведена у Србији 2018. године, али искључиво за болеснике са цирозом јетре. Став струке је да је неопходно лечити све инфициране, а у томе клиничари имају подршку Репубичке стручне комисије за заразне болести и Министраства здравља, који подржавају ставове да терапија мора бити доступна свим болесницима. Ради се о револуционарној терапији која, први пут у историји медицине, омогућава излечење једне хроничне болести, за само 12 недеља, са успехом преко 95 одсто. Циљ је лечити све болеснике у што ранијој фази болести, чиме се спречава настанак цирозе и карцинома јетре - рекла је на конференцији проф. др Ивана Милошевић, заменица директора Клинике за инфективне и тропске болести УКЦ Србије.
Сматра се да је свега око 20 одсто особа са хепатитис Ц вирусном инфекцијом откривено, што је наравно недовољно. Такође, стигма, која прати ову дијагнозу, је дубоко укорењена и доводи до тога да се пацијенти крију, а то даје лажну слику како их нема.
- Потребно је афирмисати тестирања "ризичних група" за ову инфекцију. То се пре свега односи на кориснике опијата (интравенски и ушмркавање), затворенике, особе на дијализи, са пирсингом и тетоважама, промискуитетне особе са незаштићеним сексуалним односима, партнере и децу особа са хепатитисом Ц, особе које су некад примале трансфузије крви, хемофиличаре, примаоце трансплантираних органа. Тестирање је врло једноставно и широко доступно. Други разлог недовољног откривања је стигматизација ових пацијената, с једне стране јер имају заразну болест која може да се шири на околину, па их треба избегавати. Због тога ове особе често не примећују своју болест или је сакривају. Морају се уложити напори у бољем информисању друштва, нарочито о начину ширења хепатитиса Ц, са нагласком о неопходности контакта са крвљу заражене особе, јер се тако ова болест преноси, а не разговором, руковањем или грљењем. Сада када коначно имамо добре антивирусне лекове који могу да излече ову болест, морамо учинити све да елиминишемо хепатитис Ц из наше средине, бољим откривањем и ширим лечењем - објаснио је проф.др Томислав Преведен, председник Удружења инфектолога Србије.
У свету, вирусни хепатитиси се налази на другом месту свих заразних болести, одмах иза туберкулозе, а девет пута су учесталији од ХИВ инфекције. Годишње се региструје три милиона новоинфицираних особа.
- Вирусни хепатитиси Б и Ц припадају такозваним "тихим болестима", односно током првих 20 и више година ове инфекције могу бити без знакова и симптома болести, због чега дуго остају непрепознате. Већина заражених не зна да је инфицирана овим вирусима а нажалост, нелечена инфекција узрокује здравствене последице и тешка оштећења. Кључно је смањити ризик за преношење ових крвнопреносивих инфекција, док је тестирање на хепатитис Б и Ц једини начин правовременог откривања болести и започињања терапије. У институтима и заводима за јавно здравље широм земље, током године омогућено је тестирање у оквиру саветовалишта, и оно је доступно, анонимно, бесплатно, без упута и књижице за све категорије становништва - рекла је др Виолета Ракић, епидемиолог, одељење за ХИВ инфекцију, PPI, вирусне хепатитисе и туберкулозу, Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".
Преко видео линка на конференцију за новинаре укључио се и мр. Марко Корењак, председник Европског удружења пацијената са болестима јетре (ЕЛПА), које окупља 25 земаља из целе Европе, где је асоцијација Хронос из Србије дугогодишњи и важан члан.
- На Светски дан хепатитиса заједно подсећамо на иницијативу ЕНДХепЕуропе коју је покренула ЕЛПА, а све у сврху остваривања циља да Европа буде без хепатитиса. Када сам први пут гостовао на регионалној конференцији у Београду 2016. изјавио сам да нисам био свестан колико сам срећан што сам рођен у Словенији, где сам несметано могао да се лечим од хепатитиса. Данас, на моју велику радост, Србија достиже корак са регионом и очекујемо значајно повећање броја лечених пацијената. Не постоји значајнија ставка за оболелог од доступног успешног лека, тек сада можемо да пређемо на следећи задатак, а то је проналажење инфицираних и смањење стигме и дискриминације оболелих - рекао Корењак.
