Данас је Велика Госпојина: Празник је жена и мајки, а обичаје ваља испоштовати

Српска православна црква и њени верници данас обележавају Велику Госпојину, један од највећих хришћанских празника посвећен вазнесењу пресвете Богородице, а у календару је обележен црвеним словом.

Овај празник, када се завршава и двонедељни пост, успомена је на смрт Богородице и дан када се она винула на небо Велика Госпојина или Успење Пресвете Богородице један је од највећих хришћанских празника.

Успење Пресвете Богородице или Међудневница је дан када се она вазнела на небо и предала свој дух у руке Спаситеља.

Предање каже да је богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је надживела сина свога и као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.

Како празнику претходи двонедељни пост, 28. августа посебно жене иду на причест јер се овај дан сматра празником жена и мајки.

У неким крајевима сматрају да је у периоду између две Госпојине, Велике и Мале најбоље брати лековито биље којим се лече заразне болести. По целој Србији се одржавају вашари и народни сабори. Велики број цркава и манастира Српске православе цркве слави овај празник као своју славу.

Господ који је на Синају заповедио петом заповешћу – Поштуј оца свога и матер своју, показао је примером Својим, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама, Он се сети Мајке Своје и показујући на апостола Јована рече јој – Жено, ето ти сина! Потом рече ученику: Ето ти мајке. Када је збринуо своју мајку, издахнуо је.

Јован је имао дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настанила и Богородица и остала да живи до краја својих дана на земљи. Својим молитвама, благим саветима, кротошћу и трпељивошћу она је много помагала апостолима Сина свога.
Углавном све време до смрти провела је у Јерусалиму обилазећи често она места, која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела Сина свога. Нарочито је често ишла на Голготу, Витлејем и Јелеонску гору.

У својој старости често се молила Господу и Богу своме на Јелеонској гори, на месту Вазнесења Његова, да је што пре узме из овога света. Једном приликом јавио јој се арханђел Гаврило, и објавио јој, да ће кроз три дана бити упокојена.

С великом радошћу она се вратила у свој дом пожелевши у срцу, да још једанпут у овом животу види све апостоле Христове. Господ јој испуни ову жељу, и сви апостоли, ношени анђелима и облацима, наједанпут се сабраше у дом Јованов на Сиону. Са великом радошћу виде она свете апостоле, охрабри их, посаветова и утеши; потом мирно предаде дух свој Богу без икакве муке.

Апостоли узеше ковчег с њеним телом, из којег су се ширили мириси, и у пратњи мноштва хришћана пренеше га у врт Гетсимански у гробницу светих Јоакима и Ане. Од злобних Јевреја заклањаше их облак по Промислу Божјем.

Неки свештеник јеврејски, Атоније, дохвати рукама ковчег у намери да га претури, али у том часу анђел Божји одсече му обе руке. Тада он завапи апостолима за помоћ, и би исцељен пошто изјави своју веру у Господа Исуса Христа.

Апостол Тома беше изостао, опет на Божјем Промислу, да би се тако опет открила једна нова и преславна тајна о Пресветој Богородици. Трећег дана стиже и он, и пожели да целива тело Пресвете Богородице.

Али, када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу, а тела нису била у гробу. Те вечери она се јави апостолима – мноштвом анђела окружена, и рече им – Радујте се, ја ћу бити с вама навек.