НАРОДНА ВЕРОВАЊА НА ВЕЛИКУ СУБОТУ: Ову једну ствар ОБАВЕЗНО морате пре Васкрса да УРАДИТЕ

Сутра је Велика субота или страсна субота, хришћански празник посвећен успомени на погреб Исуса Христоса и његов силазак у Ад. Она је део страсне седмице и увод у Васкршње празнике.

Православна црква и верници верују да је Христос био тога дана телом у гробу, а духом у Аду, а у исто време на престолу био са Оцем и Духом, самим тим што је Он свеприсутни Бог, неодвојив од друга два лица Свете Тројице.

У НЕДОУМИЦИ СТЕ? "Васкрсе" или "воскресе"? Овако се правилно честита Ускрс. Или Васкрс?

На тај дан је Исус Христос показао да је дошао крај старом веку који је био обележен светковањем суботњег дана, и отпочео нови век у коме се светкује дан његовог васкрсења.

Детаљ са сахране леди душу: Док су сестре спуштали у раку, десило се нешто због чега су сви занемели

У Херцеговини најчешћи је назив Црвена субота зато што се тада масте или шарају ускршња јаја, најчешће у црвено. Приповеда се да су сва јаја поцрвенела у тренутку када је Исус васкрснуо из гроба, и зато их ваља бојити у црвено.

Једна ствар коју би ваљало испоштовати на тај дан, а уско је везана за народне обичаје је то да се у кућама које су имале смртни случај, јаја обавезно фарбају у тамно црвено, црно или “масте” у чађи.

Јаја, сходно народном веровању ваља да боји искључиво женска чељад.

Ево шта веровање каже, шта ће се десити са Србијом ако на ВЕЛИКИ ПЕТАК падне киша

Овај обичај датира из најранијег хришћанског периода, а уколико се испоштује, верује се да ће кућу наредних неколико година чувати од несреће и “злих сила”.

Хорор у Србији на Велики петак: Чекићем убио невенчану жену, па дигао руку на себе

Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, приправља рухо, боје јаја, по правилу изјутра пре изласка сунца. У Хомољу се месе колач васкршњак, окићен босиљком, као и мањи колачићи.

У југоисточном Банату месе колачиће који се после бденија носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади. На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове.

У Републици Српској, Поповом пољу, Велику суботу зову и Црвена субота и тада “масте”, односно боје јаја у црвено. Фарбају их тако што улију воду у лонац и у њу сипају црвену боју или вразило. Затим се запали провлак воштанице па се њом праве шаре по јајима. Обично су то биљни мотиви, са представама Сунца, Месеца и крстића.

Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник Васкрсења. Почетак васкршњег славља оглашава се звонима на православним храмовима која први пут звоне после дана жалости.