ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ АРСЕНИЈА СРЕМЦА: Свети Сава га је поставио за игумана манастира Жича, био је његов најбољи ученик
Српска православна црква данас слави Светог Арсенија Сремца, Архиепископа српског и најодговорнијег ученика Светог Саве који се бринуо о аутокефалности СПЦ.
Познато је да је рођен у Срему, северно од Саве и Дунава, између поменутих река. Неки помињу да је то село Бингула или Дабар код Старог Сланкамена.
Млади Арсеније "од младости своје" волео је монашки живот, а узор је пронашао у једином православном манастиру у Срему.
РАДНО ВРЕМЕ ЗА ДРЖАВНИ ПРАЗНИК: Детаљан списак ко ће радити и колико дуго, ево шта ће сутра бити бесплатно за све грађане
У СРБИЈИ ДАНАС СУВО И БЕЗ КИШЕ: Искористите дане пред нама, ево када се опет враћају падавине
ПУНЕ РУКЕ ПОСЛА ЗА КОМУНАЛНУ МИЛИЦИЈУ: Свако вече у лов на лажне зелене сертификате, ево како да их препознати и које су казне
Манастир Свети Димитрије у Сремској Митровици, у ком је боравио св. Арсеније, у изворима римске курије означава се као "пун монаха Грка" и "легло шизматичких заблуда".
Када је чуо за делатност Светог Саве отишао је њему у Жичу. Свети Сава га је убрзо поставио за игумана Жиче.
У зборнику Житија краљева и архиепископа српских налази се обимна хагиографија Св. Арсенија, коју је написао Архиепископ Данило ИИ, као и његово житије и служба.
Наследио је "престо архиепископа српских и поморских земаља" 1233. године, на лично заузимање Светог Саве, који се са трона повукао пред други полазак за Јерусалим. Заједно са краљем Владиславом…
Архиепископ Арсеније је подигао Цркву Св. Апостола у Руговској клисури код Пећи, одредивши је уместо Жиче да буде седиште српске цркве, јер је Жича била сувише изложена нападима непријатељских војски. Заједно са краљем Владиславом старао се око преноса моштију Св. Саве из Трнова у Србију и учествовао је у преносу столице епископа стонских из Манастира Пресвете Богородице у Стону у манастир Св. Петра и Павла на Лиму.
Повукао се са трона 1263. услед тешке болести (парализе). Боловао је и умро у Црнчи 28. октобра 1266. године и сахрањен у храму Светих Апостола у Пећи.
Највећи део моштију Светог Арсенија Сремца данас се налази у манастиру Ждребаоник у Црној Гори и представља једну од великих светиња Митрополије црногорско-приморске. Свети архијерејски Синод СПЦ и патријарх Варнава удовољили су 1933. молби руског архиепископа Нестора да део моштију Светог Арсенија однесе у Манџурију, у град Харбин, односно капелу Дома милосрђа. Његов култ у Русији био је распрострањенији него култ Светог Саве.
У Сремским Карловцима се чувају и честице моштију Светог Арсенија Сремца, у Саборној цркви светог Николе. Чувена Карловачка богословија носи његово име.
Српска православна црква га прославља као светитеља 28. октобра по црквеном тј. 10. новембра по грађанском календару.
