НАЈПОТРЕСНИЈЕ СЦЕНЕ ИЗ ФИЛМА ТЕРАЈУ СУЗЕ НА ОЧИ: Разговор са Дианом Будисављевић - "Одакле си, Даро?"

Већ на самом почетеку Дара остаје без мајке и два брата, које потом њен отац проналази међу убијенима, а нема прилику чак ни да их сахрани. 

Једна од сцена која је расплакала многе је она када дечицу из болнице, пред долазак Црвеног крста одводе у подрум.

Анте Врбан тражи од часне сестре да раздвоје слабу децу и Јевреје, ако их је остало" и ставе у подрум. Док деца леже једна прекод друге, покривена ранам и гледају га право у очи, он равнодушно баца гас и затвара врата.

Камера је забележила невине дечије очи, изгладнела тела и сузе, непосредно пре него што је бачена гасна бомба од које су настрадали.

"Музичке столице" у усташком логору

Поред многобројних ужасних сцена српских страдања у усташким логорима које су приказане у филму, једна од најјезивијих која је посебно најежила гледаоце у Србији, јесте сцена са самог почетка филма када Анте Врбан, кога у фиулму тумачи Игор Ђорђевић, организује "музичке столице" уз Ужичко коло, за Србе и логору.

Анте Врбан био је војник (мајор) Усташке војнице и касније ХОС, заменик заповедника логора Стара Градишка за време Другог светског рата.

У овој сцени у филму, на његов пљесак руке, музика се завршава, а онај ко у овој игри смрти није успео да заузме столицу бива убијен од његове руке, и то "србосјеком" - врстом ножа, како су га Хрвати тада звали, а којим су клани логораши хрватских концентрационих логора током Другог светског рата.

Жртвовања

Један Србин се жртвује за Дариног оца, како би он побегао из логора. Сцена упознавања Дариног оца са њим је такође веома потресна, јер му човек каже да је остао без свих својих. Исто тако, за Дару се жртвује јеврејка Бланкица.

Разговор са Дианом Будисављевић - Одакле си, Даро?

Потресна сцена на крају филма је и разговор Даре и Диане Будисављевић.