ДЕЦА И ДАЉЕ РАДЕ И ПРОСЕ! За годину дана регистровано 39 малишана које одрасли злоупотребљавају
Интересантан је податак да међу децом жртвама која раде на улици нема оних која су певала или свирала на јавним местима или у јавном превозу, иако смо свакодневно сведоци да су и на овај начин ангажована за прикупљање новца
Од 39 деце жртава злоупотребе дечјег рада која су у прошлој години зарађивала на улици, највише их је, чак 35, затечено у просјачењу, четворо је сакупљало секундарне сировине, троје је продавало марамице и цвеће, а једно дете се бавило прањем аутомобилских стакала на саобраћајници.
Ово су резултати најновијег извештаја Републичког завода за социјалну заштиту.
ЗАШТО ЖЕНЕ У ЦРКВИ НОСЕ МАРАМЕ? Овај обичај има веома важну поруку
Крагујевчани нашли КРВАВИ КРСТ, а онда је уследила драма: Све је почело на Светог Василија
Данас су Младенци: Славе га парови који су у првој години брака - ево шта морате ОБАВЕЗНО да урадите
Интересантан је податак да међу децом жртвама која раде на улици нема оних која су певала или свирала на јавним местима или у јавном превозу, иако смо свакодневно сведоци да су и на овај начин ангажована за прикупљање новца, пишу Новости.
Злоупотребе дечијег рада се, тврде у Заводу, данас лакше препознају и захваљујући томе у прошлој години је идентификовано 39 жртава, и то 25 дечака и 14 девојчица, док претходних година таква евиденција није ни постојала.
- Међу жртвама је шесторо деце за коју нема података о националности, троје је српске, а чак њих 30 припадници су ромске етничке заједнице - стоји у извештају:
- Највише их је узраста од шест до 14 година, и то већина под родитељским старањем, а у случају двоје покренути су поступци за лишење родитеља њихових права, док је њих деветоро без родитељског старања.
Од укупног броја деце највише их потиче из породица чије маме и тате имају веома низак степен образовања, сиромашни су, а многи су и на евиденцији центара за социјални рад као корисници различитих новчаних социјалних давања.
- Већина жртава, њих 19, долази из потпуних, 18 деце из једнородитељских и двоје из сродничких породица, док је под старатељском заштитом било њих петоро, а под непосредним старатељством Центра за социјални рад троје деце. Већина жртава, њих 28, потиче из урбаних средина, а само шесторо је из руралних подручја. Ови подаци указују на још недовољно препознавање злоупотребе дечијег рада у области пољопривреде или неадекватну процену стручњака колику и какву штету овај рад наноси детету - објашњава се у извештају.
И даље постоје проблеми, посебно када је реч о већим центрима за социјални рад, који се односе на праћење ове појаве кроз постојеће базе података које се користе. Наиме, у великом броју случајева када је дете корисник услуга Центра за социјални рад по неком другом основу, а злоупотреба дечијег рада је придружени проблем, оно се евидентира на другачији начин, а не као жртва злоупотребе дечијег рада.
- Ово никада није изолована појава која погађа дете и није једини разлог због којег је оно корисник услуга Центра за социјални рад, али ако је присутна, делује са свим другим проблемима - наводи се у извештају.
Као починиоци злоупотребе дечијег рада у највећем броју случајева појављују се родитељи, партнер једног од родитеља или сродници. Управо ови подаци указују да интервенције Центра за социјални рад морају бити усмерене на целу породицу. Током рада са дететом и породицом, центри у највећем броју случајева сарађују и са полицијом, школом, установом за смештај деце, здравственим установама...
- Током рада на заштити деце, шесторо је измештено из својих породица. Том приликом нека деца су смештена у хранитељску или у сродничку породицу, али и у установе социјалне заштите и прихватилиште - објашњавају надлежни.
Као подносилац пријаве у центрима за социјални рад најчешће се појављује полиција, у 25 случајева. На другом месту је васпитно-образовна установа, потом здравствене службе, родитељи, пријатељи или комшије, а било је и анонимних пријава.
