ДЕСЕТ КЉУЧНИХ СТВАРИ О ОБАВЕЗНОМ ВОЈНОМ РОКУ: Колико би трајао, како би изгледала обука и која би могла бити старосна граница
У старој Југославији војни рок је почео од 24 месеца, па је смањиван на 18, 15 и коначно 12 месеци.
Предлог Генералштаба Војске Србије, да после 13 година буде враћен обавезни војни рок, изазвао је бурне реакције у јавности, али и велику поделу на оне који подржавају ову идеју и оне који су децидирано против ње.
ПАКЕТИЋИ ЗА ДЕЦУ СА РЕТКИМ БОЛЕСТИМА: Фондација Mozzart и Министарство за бригу о породици и демографију обрадовали малишане
ТЕШКА САОБРАЋАЈКА НА БАТАЈНИЧКОМ ПУТУ! Аутомобил се закуцао у трактор, плуг прошао кроз шоферку (ВИДЕО)
ОВО ЈЕ МУШКАРАЦ КОЈИ ЈЕ ПОГИНУО КОД БЕЛЕ ЦРКВЕ: Аутомобилом слетео са пута, иза себе оставио ћеркицу и трудну супругу
Наравно, све је веома брзо завршило у политичким водама, поткрепљено најразличитијим теоријама завере. Зато ћемо овом приликом покушати само чињенично да укажемо на 10 кључних детаља евентуалног враћања обавезног војног рока у будућности.
1. Опција А - четири месеца
Када је последњи пут, пре нешто мање од две године покренута прича о обавезном војном року, спомињала се могућност да он траје од три до шест месеци.
Садашњи предлог Генералштаба Војске Србије је нешто конкретнији и износи четири месеца, а све у циљу “подизања одбрамбене способности војске кроз подмлађивање и унапређење попуне и обучености активног и резервног састава”.
За то време би регрути прошли основну обуку.
2. Опција Б - шест месеци
По Уставу сви грађани имају право на приговор савести и цивилно служење војног рока, што је била веома масовна појава у првој деценији 21. века и један од главних разлога да 2011. дође до суспендовања обавезног служења војног рока.
Пошто цивилно служење војног рока према закону траје за 50 одсто дуже од “регуларног”, то значи да би се војска цивилно служила шест месеци, ако би редовна трајала четири месеца.
3. Обука из два дела
Предложено је да обука буде из два дела - теоријска и практична. Теорија би обухватала основе војне тактике и технике, војно право, прву помоћ и самозаштиту, атомско, биолошко, хемијску одбрану...
Током практичне обуке регрути би научили како се раставља и саставља оружје, гађа из различитог пешадијског наоружања, прошли би и борбу без оружја и самоодбрану, кретање и маскирање на бојишту, копање ровова и изградњу заклона, преживљавање у природи, а у зависности од потреба војске могла би бити спроведена и додатна специјалистичка обука.
4. Само млађи од 27 година
У новом предлогу није назначено на кога би се односио обавезан војни рок, односно до колико година старости. По садашњем закону на служење војног рока упућују се регрути од 19 до 27 година, док они који нису извршили на време те обавезе могу да буду послати и до 30. године.
- Ту је и питање ретроактивности. Ако неко има 27 година, да ли он мора у војску ако она није била обавезна када је, рецимо, имао 18 година - указује професор Факултета безбедности Зоран Драгишић.
Ипак, они који нису служили војску ни цивилно, а сада имају више од 27 година, вероватно не би ни облачили униформу.
5. Без војног рока од 2011.
Обавезни војни рок је укинут, или како званичници воле да кажу суспендован, 2011. године. Као главни разлог тада је истакнут веома слаб одзив младих, односно чињеница да се већина опредељивала за цивилно служење без оружја, али и жеља да војска буде професионализована.
Од 1. јануара 2011. године на служење војног рока су упућивани само они који су то желели, дакле добровољци.
У старој Југославији војни рок је почео од 24 месеца, па је смањиван на 18, 15 и коначно 12 месеци.
6. Веома скуп пројекат
Идеја о повратку обавезног војног рока актуелна је већ пет-шест година, али је покретана с времена на време. Главни разлози што није реализована су недовољна мотивација младих, али и велика финансијска средства која су неопходна за овај пројекат.Тачна цифра је непознаница, али су се претходних година процене кретале од 100 до 600 милиона евра годишње, односно по једној “генерацији”.
Наиме, неопходно је сређивање касарни, па облачење и исхрана регрута, њихове плате, оружје...
7. Плата 46.000 динара?
Велико је питање и колике би биле плате регрута за време обавезног војног рока, што нису мала средства која је потребно држава да обезбеди.
Војници који добровољно служе војни рок примају месечне накнаде, тренутно око 46.000 динара, уз војно здравствено осигурање, путне трошкове, смештај, исхрану и одећу.
Поред тога, постоји и могућност да се након добровољног служења војног рока запосле као професионални војници.
8. Млади и за и против
Без обзира што Србија има дугу војну традицију и што важи мишљење да “радо Србин иде у војнике”, последња истраживања показују да су млади, баш они који би требало да задуже војничку униформу, скоро потпуно подељени.
За увођење војног рока у Србији је 44 одсто младих људи, против је 46 одсто, а неопредељено их је 10 одсто, показао је Алтернативни извештај о положају и потребама младих за 2022. годину. Како је саопштила Кровна организација младих (КОМС) слични резултати виђени су и ранијих година.
9. Није “српски изум”
Идеја о враћању обавезног војног рока дефинитивни није “српски изум”. Да ли због тренутне ситуације у свету и мноштва ратних сукоба, само последњих дана о овоме се озбиљно дискутовало у суседној Црној Гори, али и Немачкој!
Обавезан војни рок тренутно имају земље попут Грчке, Норвешке, Финске, Шведске, Естоније, Аустрије, Швајцарске, Украјине, Данске, Грузије, Русије, Белорусије, Литваније, Кипра, Турске...
Системи по којима се тај рок одслужује се веома разликују, од оних ригиднијих па до потпуно либералних верзија.
10. Погодност за регруте
Војни аналитичари су јединствени у ставу да би млади могли да се привуку само уколико би имали одређене бенефите од свог четворомесечног боравка у војсци.
На пример, да имају предност приликом запошљавања у јавним предузећима, да послове приватног обезбеђења не могу да обављају они који нису служили војску, да они који су служили војску имају бенефиције у здравственој заштити, коришћењу кредита и слично.
(Србија Данас/Блиц)
