КАД ПРИМЕ ХИТАН ПОЗИВ, ТРЕБА ИМ 3 МИНУТА: Војска нас чува за време рата, а ОНИ СВАКОГ ДАНА! (ГАЛЕРИЈА/ВИДЕО)
Људи често мисле о ватрогасцима као о службеницима који рутински обављају свој посао, а који већину свог времена проводе у доколици.
Међутим, чињеница је да Ватрогасно-спасилачке службе делују као јединице организационог система МУП-а Србије и да имају строгу војничку дисциплину у току свог радног времена које проводе, када нису на терену: вежбањем, одржавањем комплексне опреме и предавањима.
Ватрогасци раде по систему турнос, након смене од 12 часова, имају 24 часова слободно, тако да свака ватрогасна јединица функционише у пуном саставу спремна за интервенцију 24 часа дневно, свакога дана у години.
У Србији покренута платформа која штеди новац и време
ДРАМА НА ЛЕТОВАЊУ: Дете из Србије добило напад слепог црева, а онда се показало колико Грци воле Србе
БЕОГРАД У НАЈВЕЋОЈ ЗОНИ ОПАСНОСТИ! Стиже нам велико невреме из Италије, ови делови Србије биће НАЈУГРОЖЕНИЈИ
О раду и животу ватрогасаца, разговарали смо са командантом Ватрогасно-спасилачке бригаде, Милошем Мајсторовићем.
Мајсторовић, који је каријеру започео као обичан ватрогасац да би након 28 година рада постао командант, каже да су ватрогасци посебан сој људи.
- Да би неко био ватрогасац мора да буде спреман и обучен, али пре свега хуман. Највећи број људи који постају ватрогасци су, посредно или непосредно, већ упознати са животом и радом ватрогасаца. Зато је број људи који пролази кроз обуку, а који одустане, веома мали и скоро да га нема. Хуманост је нешто што се не учи нити стиче, она настаје у породици. Овде се кроз рад пружа могућност да се хуманост искаже на делу – каже Мајсторовић.
По правилнику МУП-а Србије, сваки кандидат за ватрогасца мора да буде старији од 18 а млађи од 30 година, обука траје четири месеца, која обухвата 2 месеца теоријске и 2 месеца практичне обуке. Након тога се кандидати шаљу у неку од градских јединица где стичу знање о оперативном делу за које их старије колеге обучавају, али и чувају.
Колико је посао ватрогасца заправо комплексан говоре бројне обуке и вештине којима сваки појединац мора да влада. Све у послу почива на искуству стеченом кроз сам рад, те сваки ватрогасац пролази кроз менторску фазу од 6 месеци, а која може да траје и до неколико година, јер је циљ да стекну обученост и постану носиоци посла.
Веома су ретки послови којим се неко бави 5 па чак и 10 година, а још увек буде сматран "почетником". То је случај код ватрогасаца.
С обзиром да је успешност и безбедност у раду предодређена искуству, млађи ватрогасци безрезервно поштују и ослањању се на своје старије колеге.
Тек након 5, у неким случајевима чак и 10 година, припадници ватрогасне службе крећу себе да сматрају искусним, правим "ватрогасцем".
Због врсте посла, у којем животи ватрогасаца често зависе једни од других, сама кохезија и повезаност у животу и раду је јединствена. Зато су та пријатељства посебно јака и доживотна, те своју повезаност презентују и кроз честа кумства па чак и бракове.
Посетили смо и контролну собу одакле се примају позиви грађана. Ако сте помислили да овај оперативни центар функционише као "кол центар", погрешили сте.
Највећи број људи који овде ради су жене које пролазе тешку обуку као и сваки ватрогасац. Њихова улога је да одговоре на позив, али и да својим искуством и рационалношћу донесу битне одлуке, као што је одлука коју градску јединицу послати на терен, притом узимајући разне факторе у обзир који ће утицати на брзину интервенције, стање на путевима у датом тренутку и слично.
Одавде се планира најбржа могућа рута, али и шаљу логистичке информације јединицама које су у путу како би ватрогасци били што упућенији на оно са чиме ће се суочити.
Можемо закључити на основу онога сто смо видели да брзина и ефикасност Спасилачко-ватрогасне бригаде почиње одавде.
Припадници Спасилачко-ватрогасне бригаде су често изложене стресу.
- Након 28 година рада, могу да кажем да се велике интервенције углавном заборављају и бледе кроз сећање. Оно што остане у памћењу су материјалне, али и људске жртве. Немали број жртава које сам видео, свака је остала урезана у сећању, као и време, локација, положај тела… - каже Мајсторовић.
Због тога ватрогасци имају редовне разговоре са психологом, поготову након специфичних интервенција и то даје ефекта.
- Стручни људи обављају разговоре и пружају помоћ како не би остале последице. Стрес изазива и сама чињеница да увек одлазимо у непознато, јер је сваки случај јединствен – закључује Мајсторовић.
Саша Манасијевић, млађи заставник, чија је супруга такође припадница Ватрогасно-спасилачке бригаде, каже да је адреналин битан фактор код ватрогасаца на почетку, али да касније нестаје.
- Млађи ватрогасци га имају, старији им на томе завиде. Након 10-15 година, искусни ватрогасац размишља искључиво о тактичком наступу на терену. Када се налази на путу ка интервенцији, прикупља информације, разговара са колегама о расподели улога, ко ће носити црево, спојнице и о евентуалним решењима на основу информација које се добијају. Ако након 10-15 година службе ватрогасац почне да осећа адреналин, то је сигуран знак да је нешто погрешно – каже Манасијевић.
Након година искуства, једино психичко оптерећење које ови људи имају је оно које се односи на спречавања веће материјалне штете и на спасавање живота. Ватрогасци улазе онде одакле сви беже, ризиковање свог живота не сматрају ничим посебним.
Један од подвига којим се Спасилачко-ватрогасна бригада поноси јесте и гашење пожара болнице "Др. Драгиша Мишовић" када је 300 пацијената евакуисано без повреда и опасности по њихово здравље.
- Решења која су изведена уз феноменалну координацију са МУП-ом, жандармеријом као и Хитном помоћи допринела су да акција буде успешна и без последица за људске животе – казао је Мајсторовић.
На овакве подвиге нису остале имуне ни њихове колеге, па је тактички наступ евакуације људи из болнице демонстриран широм света.
На жалост, људи немају пуно разумевања, нити заправо разумеју са колико пожртвовања и како оперише Ватрогасно-спасилачка бригада.
- Људи којима помажемо су под великим стресом, па чак и они који су само поред њих, зато и ми морамо имати разумевања. Ми то делимо у 3 фазе. Прва, када позивају ватрогасну службу сваких 5 минута и губе стрпљење јер још увек нисмо стигли. Тих пет минута за те људе представљају сате. Зато по нашем доласку буде увреда, свачега. Друга фаза је наш наступ, тада настаје тајац. Треца, последња, фаза је она у којој људи изражавају захвалност – испричао нам је Мајсторовић.
Једино на шта се ови храбри људи жале јесте немар у саобраћају. Када возило од више тона жури на интервенцију и када је сваки тренутак драгоцен, потребно је да се возачи што пре уклоне са пута.
Такође, непрописно паркирање аутомобила које блокирају прилаз згради, због чега припадници ватрогасне службе морају вући ватрогасну "пругу" и по пар стотина метара.
Грађани, стижу ВЕЛИКЕ ПРОМЕНЕ у образовању: Деца у Србији ће ићи у школу и ПРИМАТИ ПЛАТУ, а ево и КОЛИКУ!
Куд год да кренете, ОВО ЈЕ КЉУЧНА СТВАР КОЈУ МОРАТЕ ЗНАТИ: Ево где је БЕСПЛАТНО ЛЕЧЕЊЕ уз нашу књижицу!
Да ли се Биља јавила?! Један оглас већ данима привлачи пажњу Београђана (ФОТО)
Нови изазови са којима се ватрогасци сусрећу, као што су све чешће блиндирана врата на улаз у становима, су разлози због чега припадници Ватрогасно-спасилачке екипе константно раде на проналаску разних решења.
Војничка дисциплина, пожртвовање и хуманост, посвећеност као и искрено пријатељство су одлике припадника Ватрогасно-спасилачке бригаде.
Стога апелујемо на грађане да се следећи пут, када чују сирену ватрогасног возила, што пре и безбедније уклоне са пута, јер је сваки тренутак драгоцен како би се спасили нечији животи.
