Држава плаћа алиментацију уместо несавесних родитеља
Израда Грађевинског законика при крају
Комисија за израду Грађанског законика завршиће посао до краја године и Преднацрт законика требало би да буде предат Министарству правде до децембра.
Прочитајте и:
После 12 година рада, тренутно је у току систематизовање свих предлога и сугестија у оквиру 2.838 законских чланова и опредељивање за једно од 525 алтернативних решења.
У Комисији кажу да су све сличне кодификације у свету рађене две-три деценије, а и наш Закон о облигационим односима, који ове године пуни четири деценије и спада у наше најбоље прописе, писан је пуних 16 година.
Комисија се састаје сваке недеље и огроман део посла је већ завршила, али су јој остали још неки делови. Између осталог део о породичним односима који је отворио нека од најосетљивијих питања: забрана физичког кажњавања детета, треба ли Србији сурогат материнство, може ли се склопити само црквени без грађанског брака, отвара ли се пут за истополне заједнице...
Од свих недоумица у вези са породичним односима, засад је једино извесно да ће у Законику остати забрана физичког кажњавања деце. Чланови Комисије су сагласни и да би требало да остане алиментациони фонд. Преко њега би држава помагала малишанима из разведених бракова чији несавесни родитељи не плаћају уопште или ретко плаћају алиментацију. Наравно, држава би накнадно гонила родитеље и од њих намиривала дугове.
Интересовање јавности изазвали су и чланови о лишавању пословне способности, одлучивању о стављању под старатељство, заједничкој имовини супружника и процесним правилима о породичним споровима.
Током једноипогодишње расправе остала су подељења мишљења о увођењу права на еутаназију, професионалној одговорности лекара или другог медицинског особља, као и одговорности за штете од терористичких аката.
Грађански законик успоставља правила међу појединцима и правним лицима. Људи та правила прихватају са природном обавезношћу, као да се само по себи подразумева. Рецимо, ако сте у ресторану наручили јело, морате га платити; ако сте од некога позајмили новац, морате га вратити; ако сте некоме проузроковали штету, морате је надокнадити.
- Ова утемељена права била су нарушена после Другог светског рата, а наш задатак је да их сада изградимо тако да буду у континуитету са поретком који смо имали, али у модернизованом облику - каже проф. Орлић.
На део Грађанског законика који се односи на породичне односе стигао је велики број коменатра, али ништа мање коментара није стигло ни на део о имовинским односима.
Према речима члана Комисије проф. др Миодрага Орлића посебно су драгоцене сугестије Савета страних инвеститора.
- У току је важан део читања Законика, а то је уклањање алтернативних решења. То је мучан процес јер многе од алтернатива су загонетке на раскрсници. Често су оба пута легитимна и ваљана, али је тешко определити се јер у одређеном тренутку не можете да сагледате које све консеквенце ће изабрани пут донети – каже проф. Орлић.
Он примећује да, уколико су ваљани, грађански законици дуго трају. У Француској је рецимо настао 1804. године и више од 200 година су генерације живеле и уређивале међусобне односе на основу њега.
Такође констатује да је ово време кодификација и да су многе земље око нас, као Мађарска, Румунија или Чешка, као и оне далеко од нас, Аргентина и Бразил, недавно донеле грађанске законике. Неке друге државе су пак доносиле законике у више фаза као Русија, Холандија или Квебек.
- Посао нам је олакшао рад изузетног правника, проф. Михаила Константиновића, који је, да тако кажемо, припремио велики део овог посла. На тим основама, Комисија на челу са проф. др Слободаном Перовићем, настоји да предложи доношење законика који ће одговарати нашим наравима и менталитету, а који ће истовремено бити на нивоу највиших достигнућа у упоредном праву – каже Орлић.
Грађански законик се састоји из пет целина: општег дела, породичних односа, наслеђивања, стварно-правних и облигационих односа.
