"Фали вам један папир" ИДЕ У ИСТОРИЈУ - Ево шта више НЕ СМЕЈУ да вам траже на шалтеру
Коначно
Свакоме се бар једном догодило да дође на шалтер у некој од државних установа да извади лични документ или да, рецимо, упише дете у вртић и да одмах буде враћен незавршеног посла јер му фали један папир. Таква пракса би, међутим, ускоро у потпуности могла да постане прошлост.
Наиме, процес дигитализације је далеко одмакао, а државен установе су у обавези да међусобно размењују податке из евиденција које држава води о грађанима, што свима дословно олакшава живот.
Ово је НАЈБОЉЕ ОЦЕЊЕН Дом здравља у Србији, а постигли су оно што НИЈЕ НИЈЕДНА УСТАНОВА
"Скувала сам мужу ручак и због тога завршила на суду" Српкиња разочарана ЖИВОТОМ У ШВАЈЦАРСКОЈ (ФОТО)
МОЖЕ И БЕЗ ОВЕРЕНЕ КЊИЖИЦЕ: Наставља се акција БЕСПЛАТНИХ превентивних ПРЕГЛЕДА у Србији
Која су то документа која постоје у електронским базама, те зашто службеници више немају право да вам их, као деценијама уназад, траже кад дођете на шалтер?
- Матичне књиге – матична књига, рођених, венчаних и умрлих – најважније су евиденције коју држава води о грађанима. Сви подаци о грађанима за последњих 100 година из ових евиденција пребачени су у електронски облик, што је омогућило да државне службе између себе размењују податке из ових евиденција, односно грађани више немају обавезу да достављају изводе из ових евиденција да би завршили неке од послова које имају с државом и тако остварили нека своја права – наводе у Министарству за државну управу и локалну самоуправу и додају:
- Извод из матичне књиге рођених грађани не морају да прилажу ради уписа у вртић, школе и на Београдски универзитет. Ти документи не морају да се доносе ни када се издају личне карте или путне исправе. Нотари имају приступ Регистру матичних књига, па грађани за послове које завршавају код нотара не морају да доносе изворе из матичних књига. Ово посебно олакшава послове код наслеђивања.
Службеницима је, ради брже размене података из свих евиденција које држава води о грађанима уведена посебна платформа е-ЗУП. Тим путем електронски размењују податке из 23 службене евиденције, које води 8 институција: МДУЛС, Министарства правде, МУП, Национална служба за запошљавање , Пореске управе, Републичког геодетског завода, РФЗО и Централног регистра обавезног социјалног осигурања.
- Од јуна 2017. године на овај начин службеници су разменили податке 6,7 милиона пута, што значи да их толико пута нису тражили од грађана – кажу из МДУЛС.
Иначе, процес читаве реформе јавне управе финансијски је помогла Европска унија.