ФИЛМСКА ПРИЧА О ПСУ ПО ИМЕНУ ЂАНГО: Лутао километрима, спас пронашао у Ивањици, а оно што је уследило НЕ МОЖЕ СЕ ОПИСАТИ РЕЧИМА
Још један је доказ о нераскидивом пријатељству човека и пса
Радован Зарић из Ивањице главни је лик праве филмске приче која се претходних дана одвијала у овој општини. Када се у близини његовог радног места појавио вучјак није могао да га пусти да буде гладан и редовно му је давао храну. Међутим, касније се испоставило да то није пас луталица.
Због отказа руских туриста, цене у Грчкој никад ниже! Полупансион на 10 ноћи са превозом од 330€
СРБИЈА НА ПУТАЊИ РАЗОРНИХ ТОРНАДА: Како настаје застрашујући ковитлац и који делови наше земље су најугроженији
СТИЖЕ ЛАГАНО ОСВЕЖЕЊЕ, ДА МАЛО ОДАХНЕМО: Искористите викенд на најбољи начин, температура ће бити идеална за шетњу
- Већ годинама радим у таксију и било је много невероватних ситуација, али ова је дефинитивно јединствена. Кад сам једно јутро отворио ауто како бих му извадио доручак, Ђанго је улетео у гепек. Тада ми је пало на памет да вероватно припада некој породици и да се већ раније возио колима - рекао је Радован.
Након тога Радован је пса однео код супруге, која је ветеринар, како би проверио да ли има чип и да ли припада некој породици.
- Желео сам да сазнам да ли га неко тражи или не. Уколико није ничији хтео сам да га удомим. Кад смо га однели у ординацију показало се ипак да припада људима из Београда, које смо одмах контактирали. У питању је пас Ђанго који је пре двадесетак дана нестао на Златару, они су га интензивно тражили, али све је било узалуд. Претпостављамо да је кроз шуму стигао до Ивањице која је удаљена око 60 километара - каже Радован.
Након сазнања да је Ђанго пронађен, власник пса желео је да обрадује и изненади своју породицу, па им је рекао да иду до Ивањице у одгајивачницу како би изабрали новог пса, али уствари их је чекао њихов стари љубимац који је у њиховом дому био пет година.
- Сели смо да се упознамо, жена и деца су били нервозни и рекли да они нису сигурни да желе новог пса. Тек кад сам им рекао да уколико им се овај ког ја имам не свиди могу и да га врате, пристали су да га виде. Оно што је уследило тешко да се може речима описати. Били су одушевљени, деца су почела да плачу од среће и све време су узвикивали да је то њихов Ђанго - прича Радован.
Ова прича још један је доказ о нераскидивом пријатељству човека и пса, а оно што је најважње јесте да се завршила срећним крајем.
