ГРАЂЕВИНСКО ЧУДО СРБИЈЕ: Да ли сте знали да је Хала један Београдског сајма највећа на свету овог типа? Купола на појединим местима дебљине тање од љуске јајета!

Даме и господа из целе земље и шире, окупили су се тог 11.септембра давне 1937.године на отварању првог Београдског сајма. Било је то место престижа у том моменту, једно право грађевинско чудо. Главни привредници и  представници Европе и Југославије су се нашли ту, у истом моменту, истим повдом. Нажалост долази Други светски рат, а у њему бомбардовање свих павиљона, осим централне хале која је служила као затворска болница.  

Нови сајам је након рата изграђен на десној обали Саве, због лепог приступа реци и због близине још неких индустријских објеката.

Неки од домаћих историчара сматрају да је сајамски комплекс битан у целини, и да би све хале са истом важншћу и вредношћу требало третирати, и нипоштио их не не треба рушити. Али, свакоме ко је барем једном прошао поред Сајма, једна хала оставила је сигурно посебан утисак, а то је Хала 1 Београдског сајма.

Историјат Хале 1 

Саграђена у периоду после Другог светског рата , када је Југославија пролазила кроз фазу реконструкције и модернизације, она је замишљена као модеран изложбени простор који ће одражавати напредак и амбиције нове социјалистичке државе. Ова хала је део ширег плана за модернизацију сајамског комплекса који је укључивао бројне друге хале и инфраструктуру.

Специфичност архитектуре

Хала је грађена по пројекту тима у којем су били архитекта Милорад Пантовић грађевински инжењери Бранко Жежељ и Милан Крстић.

Архитектура је одраз свог времена, карактеристична за архитектонске стилове из средине 20. века. Дизајнирана је у стилу који је обухватао елементе модернизма са функционалним и једноставним линијама. Зграда је имала за циљ да комбинује естетику са практичношћу, омогућавајући флексибилне просторе за различите врсте манифестација. Кружног је облика и покривена је ребрастом куполом.

Била је „прекретница у грађевинарству" у бившој Југославији, јер се за изградњу њене куполе средином 20. века примењивала нова сложена техника преднапрегнутог бетона.

Са својим великим отвореним простором и високом плафонима, Хала 1 је била идеална за организацију великих догађаја. Њено бетонско окружење и пространи интеријери доприносе њеној функционалности, док су стаклени прозори омогућавали природно осветљење које је обогативало унутрашњост хале.

Ова хала је препознатљива по својој монтажној конструкцији, што значи да је саграђена коришћењем модуларних елемената који се могу брзо и ефикасно саставити на лицу места.

Да би се купола Хале 1 изградила, изграђен је прво прстен, обмотан и учвршћен кабловима, а по средини објекта постављена је монтирана скела, са које су мајстори могли да монтирају све остале делове.

На крају када је све монтирано у тестирано како у појединим изворима пише, читаву арматуру су залили специјалном бетонском пастом, како ужад не би била изложена корозији.

Још пар детаља...

-Купола има распон од 109 метара и до 1965. године је била и највећа на свету. Данас је највећа купола направљена од преднапрегнутог бетона на свету.

-Овде је одржано Европско првенство у кошарци 1961. године.

-Током 2020. године, у јеку пандемије ковида-19, сајамске хале претворене су у привремену болницу...

Хала 1 није само значајна због своје архитектуре, већ и због свог утицаја на друштвени и економски живот Београда. Њена функционалност и значај за град и земљу и даље остају непорециви, чинећи је кључним делом културног и економског живота.

У сваком погледу, Хала 1 представља мост између прошлости и садашњости, симболизујући дух једног периода и његов утицај на урбанистички и културни пејзаж Београда.