Гради се ПРВИ СРПСКИ манастир у Русији: Један од иницијатора ПОЗНАТИ ГЛУМАЦ, а ктитор Путин ЛИЧНО!

У највећој православној земљи Русији, и то баш у Санкт Петербургу, на обали Финског залива, биће подигнут први српски храм. Реч је о манастиру посвећеном Светом Василију Острошком. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије замолио је патријарха Иринеја да благослови изградњу ове светиње, а све су иницирали српски и руски верници, међу којима је и наш познати глумац Милош Биковић.

- Надам се да ће и патрихјарх московски дати за то свој благослов, заједно са митрополитом Варсонуфијем санктпетербуршким. Тај храм биће и подворје наше цркве – казао је митрополит за РИА Новости, а преноси портал Митрополије црногорско-приморске.

Острошки Чудотворац један је од најпоштованијих светаца Српске православне цркве. Већ три века реке верника (међу њима и Руси) слива се ка острошким гредама на поклоњење Светом Василију Чудотворцу. Иницијатори изградње храма истичу везу Санкт Петербурга са Србијом, Црном Гором и Републиком Српском.

Упоредо са тим, из Митрополије црногорско-приморске подсећају да је од Октобарске револуције СПЦ имала и своје представништво у граду на Неви, а да су митрополити црногорски стално посећивали императорску престоницу. Светитељ Петар И Цетињски је 2000. године на сабору РПЦ био уврштен у Диптих петроградских и ладошких светих, Петар II Петровић Његош, Ловћенски Тајновидац, у овом граду је хиротонисан за епископа 1833. године у Спасопреображенској цркви уз присуство руског цара.

Земни остаци истакнутих Срба, који су директно били повезани са манастиром Острог и Светим Василијем Острошким, почивају данас у Благовештанском храму Александро-невске лавре. Ту су један поред другог, митрополит црногорско-приморски Василије (Петровић) и патријарх српски Василије (Бркић-Јовановић), који не само да је саставио житије и службу Св. Василију, него је носио његово име и презиме.

Архимандрит Никодим (Раичевић), чувени дугогодишњи игуман манастира Острог, такође почива на гробљу Александро-невске лавре.

Стотине најбољих синова српске земље били су на школовању у императорским школским заводима у Санкт Петербургу. Петроградску духовну академију завршио је патријарх српски Варнава (Росић), новопросијали светитељ Српске Цркве Св. Мардарије (Ускоковић), а извесно време у њој су били на студијама велики српски богослови Св. Владика Николај Велимировић и Преподобни Јустин Поповић.