БЕСМИСЛЕНИ РАТ ХРВАТСКЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ ПРОТИВ ЦЕЛОГ СВЕТА: Ево зашто у Хрватској и даље нема путоказа за Београд
Одговор на питање зашто у Хрватској нема путоказа ка Београду упућује на тврдогалву администрацију.
Ако кренете из правца Загреба ка Београду на путоказима нећете пронаћи назив главног града Србије. Они који путују на друму који је некада био познат и као ауто-пут "Братства и јединства" из Загреба према Београду добро знају да морају да пазе како не би залутали јер путоказа за Београд готово и да нема.
СТАН ПЛАЋА 600 ЕВРА, А ЈЕДЕ ЗА 1 ЕВРО: Индијац који ЖИВИ У БЕОГРАДУ постао прави ХИТ НА ИНТЕРНЕТУ! (ВИДЕО)
БОЛ КОЈА НЕ ЈЕЊАВА: Испред школе на Врачару срцепарајући призори "Желим да вам се захвалим што сте постојали" (ФОТО)
Тек неколико километара од саме границе, онако стидљиво, на ауто-путу који се данас немаштовито назива А3, налази се табла на којој се јасно налази написан назив српског главног града.
Ако желите да на путу из Загреба пронађете Београд, мораћете прво да пратите ознаке на којима пише Славонски Брод.
А после и ознаке на којима пише Липовац.
Липовац је, иначе, насеље у коме, макар према попису из 2011. године, живи тек осам стотина душа.
А, опет, и такав Липовац се чини битнијим да се нађе на путоказима од двомилионског главног града у Србији.
Многи возачи већ годинама апелују на „Хрватске аутоцесте“ да мало обрате пажњу на овај феномен.
Али на сваку примедбу и притужбу добијају исти, званични, одговор да је све утврђено по принципима и критеријумима по којима се главни "даљински циљеви постављају на појединим раскрсницама", те према којим се циљевима суседних земаља усмерава саобраћај.
Додају да се морају држати прописа, те то значи да ће ствари остати овакве и даље.
- Саобраћај на ауто-путу се приоритетно усмерава према одредишту највишег ранга - макрорегионални центри у Хрватској, који постоје на траси. Надаље, саобраћај према суседним земљама води се према главним градовима и значајнијим регионалним центрима у тим земљама и ти циљеви се у правилу почињу означавати на interregionalnim чвориштима, односно на раскршћима два европска путна правца, односно Е-цеста, који су најближи државној граници – рекли су из "Хрватских аутоцести" за српске медије.
Додају и да су Среданци најближе interregionalno чвориште према Србији, а то је место иза Славонског Брода (укрштање европских праваца Е70 - Е73), на којем је Београд означен као главни циљ и као такав постоји све до државне границе.
Са друге стране, односно из другог смера, постоје табле за Загреб. Истина је и да из правца Београда више воле да усмеравају ка Шиду, него ка хрватском главном граду, али путокази ка Загребу ипак постоје.
Својевремено је Зоран Торбица, директор српског Центра за развој интернета, на Твитеру покренуо иницијативу "Путоказ" где је предложио пријатељима на друштвеној мрежи да фотографишу све знакове широм Србије који показују пут према Хрватској не би ли на тај начин променили праксу у Хрватској.
Том приликом је у вези са овим проблемом контактирао и хрватску владу, која му је, као одговор, послала линк закона сугеришући како то није њихова одговорност.
Овај својеврсни хладни рат путоказима смештен на путу не дужем од четири стотине километара се наставља. Повремено српски и хрватски медији покушају да подгреју или да ублаже тензије, па направе анкете у којима се, без обзира на уређивачке политике, показује да људи у највећем проценту немају ништа против табли за Београд или за Загреб.
Јасно је да људи желе да путују са што мање проблема и да најлакши и најбржи могући начин дођу до циља.
У овом бесмисленом походу против логике, хрватске бирократе не воде рат само против Србије и Срба, већ и против људи из целог света који, преко Загреба, желе да доћу до Београда. Чак и против сопствених грађана.
