Исповест бившег члана СЕКТЕ од које вам неће бити добро данима: "Имао сам ЗАДАТАК да убијем свог блиског рођака..." Откривени детаљи застрашујућих ритуала!
Александар је детаљно описао своју тамну фазу живота.
Као дванаестогодишњак, искусио је губитак сестре, а тада се родило непрегледно небо виртуелне стварности. Он је у том виртуелном свету пронашао бег од свакодневице и разговора с родитељима, где је делио своје тинејџерске изазове с људима с друге стране екрана.
Шармирао се комуникацијом путем форума, фасциниран светлом екрана који га је неприметно повукао у дубоке тамне тунеле из којих није знао како да се извуче.
Његова прича прелази из личног интереса у узнемирујуће стварности када постаје члан секте "Црна ружа" и пролази кроз изопачена искуства које нормалан ум не може ни да смисли. Данас је слободан човек који носи са собом тешке успомене.
Александар Стричевић своју језиву причу испричао је у емисији где је детаљно описао тамну страну свог живота.
- У тренутку када су мене врбовали, имао сам 12 година. То се радило преко ИРЦ канала, то је био једини доступан канал за четовање тада поред форума. Ми данас имамо далеко развијенији интернет. Мене су тада саслушали и то је била велика помоћ. То су људи који су изразито интелигентни. Користили су моје тадашње незнање - рекао је Стричевић.
Само њима су била битна његова осећања, па им се отворио
- Та дискусија није била толико директна до тренутка када су питали: "Да ли верујеш у Бога?" Ја сам тада аутоматски одговорио да верујем. Они су ме потом упитали: "Ако је Бог добар и ако постоји, зашто није спасао твоју сестру?" То је било питање које је у мојој дечијој логици било веома болно, јер она никоме није ништа нажао урадила - рекао је.
Уследила је иницијација
- Ја сам на иницијацији имао задатак да убијем свог блиског рођакаса одређеним бројем убода ножем. У том тренутку се и даље није помињао сатанизам, већ духовно уздисање и добијање неке енергије заузврат. Другим речима, ако убијем некога, добићу моћ да превазиђем своје проблеме и да помогнем и неком другом. Од мене се тада тражило нешто што је било превише за мене. Ипак сам имао 12 година и тај помен ножа и убода ме је просто престравио и тада сам желео да прекинем комуникацију - навео је.
Када је одбио, отпочео је прогон и застрашивање
- Звали су ме телефоном и остављали поруке на секретарици. Ја још нисам говорио тада својим родитељима, па сам трчао да се јавим на телефон, да то не би урадио неко други. Чак сам добијао фотографије себе из школе и у том тренутку сам био сигуран да желе да ме убију. Мада сада када размишљам то је било обично застрашивање где су хтели да ја сам себи одузмем живот - истакао је.
Праћења и претње су трајале до доласка организације "Бедем"
- Пратили су ме и то је трајало неколико месеци све до доласка организације "Бедем". Мислим, ја сам се пожелео својим родитељима на крају када сам попустио под тим притисакима. Нису знали о чему се ради. Мајка је пролазила кроз одређени шок, али и страх зато што је у том неком тренутку она читала тадашњи Телеграф. Новинарка, покојна, Бранислава Ђуришић је писала фејтоне о секташком деловању. Жена је посветила доста времена и каријере томе и мама се сећала неких њених текстова у коме се помињало удружење "Бедем" и решила је да их нађе - рекао је.
Имао је јаку личност која га је спасила
- Мој случај је добио на неком медијском одјеку зато што се десила једна специфична ситуација. Током опоравка од свега тога, Димитрије Пастуовић из организације "Бедем", позвали су једног изузетног психијатра, проф. др. Павла Ковачевића. Он је дошао до мене, разговарао са мном и проценио да имам доста јаку личност која ме је спасила од свега тога. Иако сам имао 12 година, био сам доста психички јачи него што је то могло да се помисли. Човек је предложио да мало променим окружење и да се та кућа прода - открио је.
Уследила је продаја куће, али то није био крај - Кућу је купила секта
- Моји су били приморани да продају кућу. Тада сам одсуствовао из школе месецима, медији су били заинтересовани, нисам могао да изађем из куће. Једноставно плашио сам се сваког корака. Наишао сам на осуду окружења, јер сам виђен као жртва, али као и неко ко им је довео секту. Јер се дешава следећа ситуација - рекао је Стричевић и додао:
- Родитељи су ставили оглас за продају куће. У том тренутку долази џип Уједињених нација. Излази жена и каже: "То је та кућа, то је тај кров, колико год да кошта, купуј је". Купила је истог дана ту кућу. Нико није видео неки проблем. Они су само замолили, пошто је био неки период уговора и док се све то не заврше сви папири, да почну неке радове. Моји родитељи су прихватили. Кренуле су неке чудне ситуације, користили су много тамјана са неким хришћанских иконама. Цела кућа је била у диму. У неком тренутку је та жена рекла мојој мајци да можемо да живимо са њима и да им не сметамо. Међутим, нисмо хтели и отишли смо код рођака. Гледали смо их као чудаке, нисмо знали шта се дешава. Док људи из комшилука нису кренули да се жале нашем локалном свештенику да се ту дешавају разне ствари. Долазило је стотину људи, седели су по крову. Чули су се разни крици из куће. Ширио се дим, почели су да деле флајере по околини. Испоставило се да је моју кућу купила секта. Тада, хиндуистичка секта организација Санатан Санста, није се знало много о томе. Мештани су бурно реаговали на то, опколили су кућу, чак су је гађали камењем, на крају је запаљена. Ту су се упетљале међународне организације. Мени је то био један хаотичан период живота, јер су мене видели мештани као опасност која је довела секту њима на врата.
Нађени спискови за ликвидацију политичара Србије
- У мојој кући која је запаљена пронађени су спискови људи за ликвидацију, међу којима су били и политичари из самог политичког врха тада. Ту се тада радило о терористичкој организацији. Нађене су слике људи у униформама и аутоматским пушкама - испричао је он.
Извор: Србија Данас/Курир
