РЕЧИ ОЦА УБИЈЕНЕ ДЕВОЈЧИЦЕ У "РИБНИКАРУ" КИДАЈУ ДУШУ: "Кад су рекли да има још седморо мртвих, СВЕ МИ ЈЕ БИЛО ЈАСНО!"
Седам месеци је прошла од стравичне трагедије која се догодила у ОШ " Владислав Рибникар". Питање које поставља свих ових месеци, а на које нико не даје одговор је шта се тачно догодило тог кобног дана?
Где је нестала емпатија и брига за друге? Како се заједница носи са траумом која их је задесила? О томе је говорио Бранко Анђелковић, отац трагично преминуле девојчице Маре.
РХМЗ ИЗБАЦИО НОВО УПОЗОРЕЊЕ: Ови делови Србије биће на УДАРУ ЛЕДЕНЕ КИШЕ
КАМЕНИ ЦВЕТ ДА БУДЕ НА УНЕСКОВОЈ ЛИСТИ: 35 земаља тражи од Хрватске да се поново отвори "случај Јасеновац" (ВИДЕО)
ЈАВНИ АПЕЛ! 1560 НА 3030! Малом Михајлу се преко ноћи ПОГОРШАЛО СТАЊЕ! Хитно му је потребна ВАША ПОМОЋ и још једна операција у Турској!
- Велика пажња је поклоњена убиству у Македонији. Бавимо се туђим стварима, а својом се нико није бавио. Зашто? Зашто је дошло до поделе међу родитељима? Зато што онај који је требао да донесе одлуку, није донео, него је донео препоруке. Једноставно, то је требало да буде завршено трећег маја, одлуком да се уводи ванредно стање, јер то што се тог дана десило је нешто најмонструозније, што се десило у мирнодопско време, у региону, можда и на свету. Ми сви посматрамо ствари које се догађају далеко од нас 15 секунди, а овде је изостала реакција од стране која је морала да донесе одлуку. Видео бих те родитеље да су на мом месту. Ово је направљено да се гурне под тепих, као да се ништа није десило. Да Дан жалости прогласимо три дана након трагедије, да се у школу креће после седам дана након незапамћеног масакра, то је страшно - каже Бранко Анђелковић и објашњава шта се догодило на Савету родитеља на коме није изабран за члана школског одбора:
- Претпостављам због тога што сам спреман да у свакоме тренутку људима у лице кажем оно што мислим. Друга ствар је начин гласања. Састанак је био најмирнији икада, био је пристојан и мислим да сам једини који је скренуо пажњу на то да ту стране не постоје, а неко нас је довео до тога да су ипак пристуне. Онда долази до гласања на по мени, нерегуларан начин. Сви гласају за по три члана, аутоматски ако њих више мисли другачије и имају права да гласају за три, практично су они већ изабрали ко ће бити у школском Одбору. Није ме изненадило уопште што нисам изабран. Већина родитеља је била шокирана, јер сам ја требао по препоруци Владе да будем изабран. Ја никада нисам био члан ниједног тела, јер мене те ствари не интересују у животу, али ако је већ прилично велика група људи одлучила да ја треба да будем тај, Влада препоручила, то је на пример њихова грешка, онда су требали да донесу одлуку да ја будем тамо. Није нешто што ме привлачи, али је ако то било нешто где могу да помогем, онда хоћу, увек и свима - каже Бранко Анђелковић.
Бранко Анђелковић објаснио је и каква је школа "Владислав Рибникар".
- Мој син иде још увек у ову школу, пре нешто више од две године ми је рекао, само да завршим "Рибникар“. Ја у ту школу идем од 1969. године. Апсолутно имам највише искуства. Ја искрено нисам био нешто загрижен за школу, али знам како су генерације након моје излазиле из ње и са којим знањем. То је престало деведесетих. Од 2005. године школа нема верификацију, али је и даље на њој написано „огледна школа“, што без верификације не може да буде. Системска грешка. Све до сада инспекција није ушла у школу, осамнаест година се шлепају на стару славу. Старија ћерка када је завршила пре четири и по године, само сам јој рекао, лепо су те образовали - додаје.
Син јавио за пуцњаву
Отац убијене Маре Анђелковић истиче и да му је млађи син јавио за пуцњаву у школи.
- Размишљао сам да дете пребацим у другу школу, али нисам, јер је њему најважније друштво и доста добро подноси читаву ову ситуацију. Он нам је јавио шта се дешава у школи. Нисмо му веровали, јер има 12 година, мислили смо да прича глупости. Отрчао сам испред школе и видео сам небројано кола Хитне помоћи. Ми три сата нисмо имали представу да има страдалих. Мислили смо да су страдали Драга и наставница Тања. Прва два сата сам очајавао због Драгана са којим сам свакодневно проводио по неколико минута док деца не изађу из школе . Онда су нас пребацили у другу улицу. Колико су та тела лежала тамо? Лагали су нас да има још 60 деце задржано због испитивања у учионицама - каже Бранко и додаје да му је тада све постало сумњиво
- Трчао сам од Тиршове до Ургентног. У Ургентном старом, нисам ни знао да постоји нови центар, чуо сам од медицинског техничара који је свом пријатељу причао да има шест или седам мртвих. Упутили су ме на Ургентни, али су ми рекли да ми ћерка није тамо и ствари су ми постајале већ јасне. Да ли је то дан за заборав или освешћивање о томе да је ово друштво погрешно - пита се.
Бранко, сматра да треба предложити одлуку на који начин би требало да се реши питање деце која сада похађају Рибникар.
- Могу једноставно да донесу одлуку: Школа ради до новогодишњег распуста. Имају месец дана да организују да деца иду на друго или друга места, ништа једноставније. Тај објекат не може да буде школа, и није школа од 3. маја - закључио је Бранко Анђелковић у емисији "Уранак" на телевизији К1.
