"ЈА КОЈИ САМ СВЕ ПРИСЛУШКИВАО, ОД СКУПШТИНЕ ДО СПАВАЋЕ СОБЕ, ЗАДЊИ САМ САЗНАО ШТА МИ СЕ СПРЕМА" Прича о човеку који је заувек заћутао
Александар Ранковић заузимао је високу позицију у друштву и био Титов кум, а због прислушкивања које је откривено, поднео је оставку на све функције и годинама био цензурисан.
Александар Лека Ранковић човек који је до 1966. године је био на челу свих полицијских и тајних служби и један од Титових најближих сарадника. Поред свега осталог, био је и први начелник ОЗНЕ и УДБЕ.
Доктор специјалиста саветује: СИГУРАН НАЧИН да избегнете стомачне тегобе на путовањима!
ВЕЋ ОСАМ ДАНА ТРАЈЕ ПОТРАГА ЗА НЕСТАЛИМ ЗОРАНОМ: Сваки траг му се изгубио на Копаонику
ВРАЋАЈУ НАМ СЕ ТЕМПЕРАТУРЕ ДО ПЛУС 40 СТЕПЕНИ: Што сте уживали у свежем времену, уживали сте - стиже ТРОПСКИ ТАЛАС
Многи ипак мало тога знају о њему, а они који знају и даље се питају зашто је након Брионског пленума заћутао заувек.
На Брионском пленуму који је одржан 1. јула 1966. Александар Ранковић је једва шта проговорио. Према сведочењима, био је изолован, а бивши саборци су га се клонили. Многи кажу да је деловао веома конфузно и збуњено. Сви учесници расправе су том приликом осудили су његове поступке. Током седнице му је нагло позлило, при чему је доживео благи инфракт. Када је говорио, причао је само о својој моралној одговорности и поднео је оставку на све функције.
Тако је 1. јула 1966. године окончана, до тада, блистава каријера Александра Ранковића, оснивача свих тајних служби на просторима Југославије, кума и једног од најближих сарадника Јосипа Броза Тита. Међутим, све је почело на другачији начин.
Човек први до Тита
Александар Лека Ранковић је био учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. Он је после 2. светског рата важио за једног од најпоузданијих бораца тог поредка. Деловањем безбедносних служби на чијем је челу је Ранковић био, послератна држава је веома брзо и успешно очишћена од политичких непријатеља режима, док је акомунистичка власт је учвршћена.
Титов кум и шеф свих тајних служби Југославије
Александар Ранковић је био члан свих важнијих политичких тела, како у држави, тако и у Комунистичкој партији. Био је потпредседник Савезне скупштине, члан Извршног комитета ЦК Савеза комуниста Југославије, потпредседник Савезног извршног већа и председник Одбора за унутрашњу политику, члан Секретаријата Извршног комитета ЦК СКЈ, члан ЦК Савеза комуниста Србије, члан Председништва Савезног одбора Социјалистичког савеза радног народа Југославије. Поред тога, он је био и шеф свих тајних и полицијских служби Југославије задужен за борбу против свих који су били противници државе.
Све ове функције добрим делом су му биле побверене јер је био веома близак са Титом. Још један чин њиховог пријатељства био је када се Броз 1952. године венчао са Јованком, кум му је био управо Ранковић.
До 1966. године политичка моћ Александар Ранковић стално је расла. Зато је његов пад био још већи када је “афера прислушкивања” једном избила.
Пад
Те 1966. године наводно су откривени уређаји за прислушкивање у Титовом кабинету и спаваћој соби његове супруге Јованке у резиденцији у Ужичкој број 15 у Београду. Никада није обелодањено како је све то откривено, али је одмах као главни кривац управо изабран Ранковић, оптужен да се "као сила издигао изнад друштва".
И онда је 1. јула уследио Брионски пленум на коме се Ранковић сам повукао након што је био жестоко критикован од стране дојучерашњих другова. Након тога уследила је "чистка" многи су смењени, ухапшени и пензионисани.
Човек који је заувек заћутао
Александар Ранковић је био скоро једини Србин у непосредном Титовом окружењу. Његовом сменом српска Државна безбедност значајно је ослабила, а "чистка" у којој су превасходно страдали српски званичници, довела је до слабљења утицаја Републике Србије у Југославији.
После Бриона, Ранковић је заћутао. Живео је мирно и повучено и бавио се писањем мемоара. У њима је записао: "Ја, који сам све прислушкивао, од скупштине до спаваће собе, задњи сам сазнао шта ми се спрема."
Ранковић је умро 19. августа 1983. године, Централни комитет Савеза комуниста цензурисао сам чин сахране. У штуром извештају Танјуга, који је емитован, стајало је да се од Ранковића опростило "неколико хиљада грађана". Према процени неких очевидаца, било их је више од 100 хиљада, а испратили су га и повицима: "Лека, Лека".
