Један од најстаријих становника Европе је из Србије: Стар је скоро цео миленијум, о њему се и даље приповедају легенде (ФОТО)
Код белопаланачког села Дивљана, око 5 километара од Беле Паланке, расте, како многи кажу, најстарији живи створ на Балкану - храст китњак стар више од 1.000 година, који су, по легенди, засадили поданици македонског цара Самуила.
Како за Танјуг каже Младен Цветковић, стручни сарадник у Туристичкој организацији Беле Паланке, храст има обим стабла од три и по метра, а у шупљину стабла може да стане сто са столицама.
- Ми често кажемо да је то најстарији становник Балкана, има више од 1.000 година и прави је магнет и атракција за све путнике намернике, туристе, фотографе, заљубљенике у природу. Оно што је карактеристично за овај храст је то да припада породици храста китњака, по легенди засадили су га поданици македонског цара Самуила и он се до дана данашњег одржао - рекао је Цветковић.
Додаје да храст и данас рађа жирове и да је очигледно да микроклима овог предела изузетно одговара храстовима.
- У непоследној близини налази се још један храст китњак стар 500 година, а мало даље, на око километар ваздушне линије, у атару села Ореовац, расте још један такав храст стар око 600 година - наводи Цветковић.
Осамдесетогодишња мештанка Дивљане Снежана Јоцић каже за Танјуг да храст расте на црквеном имању и да је заправо свето дрво, или миро како се овде назива, те да је посвећен Светом Тројици.
- Овде се на дан Свете Тројице окупљало цело село, доносили су се колачи, печење, играло се, певало било је заиста предивно, али сада тога више нема. Овде су некада биле, у оближњем манастиру и руске монахиње, било их је 40 и ту у непосредној близини храста оне су највећим делом и сахрањене - прича она.
О великом значају села Дивљана у историји сведочи и чињеница да се ту налази и Дивљански манастир, једна од највећих светиња јужног дела Србије.
Манастир се налази на некадашњем античком путу за Скопље и Солун и претпоставља се да је стар више од 1.600 година.
Ова светиња је много пута рушена до темеља, а обновили су га браћа Мрњавчевићи.
Према подацима Епархије нишке, на овом месту још у 4. веку пре Нове ере налазило се светилиште посвећено паганском богу Сунца Митри.
Извор: Euronews