"КАДА ИМ ПОГЛЕДАТЕ ПЛУЋА, ПОМИСЛИТЕ ДА ВЕЋ СУТРА УМИРУ" Др Аџић о све млађим пацијентима оболелим од короне!
Др Аџић Вукичевић објаснила да све више младих пацијената има тешке клиничке слике!
Руководилац ковид болнице у Батајници доцент др Татјана Аџић Вукичевић рекла је да се корона променила, али да и даље ствара тешке форме болести и то код младих.
ВАЖАН АПЕЛ ДОКТОРКЕ ГЛИГИЋ! Тиче се трудница и вакцинисања против короне
Урнебес у јутарњем програму! ДР КОН ЗБУНИО ГЛЕДАОЦЕ И ВОДИТЕЉКУ: У коју руку сте примили вакцину? (ВИДЕО)
- Интересантно је да имате оболеле који шетају, немају велике тегобе, а када им погледате снимак плућа, помислите да већ сутра могу да умру. Такве пацијенте морамо да задржимо, да им дамо терапију и пратимо их током више дана да бисмо видели у ком ће правцу ићи њихов опоравак - рекла је она.
Нема правила ко ће бити теже болестан, млађи или старији, сваког дана прими се између 40 и 50 пацијената, од којих су две трећине мушкарци.
- Можда сада немамо много тешко оболелих у двадесетих, али имамо доста оних који су у тридесетим годинама. То су тешки и компликовани болесници, сви морају да буду прикључени на кисеоник и о њима даноноћно брину тимови лекара. Некада због прогресије болести и стварања тромбоза морамо да ампутирамо руку или ногу - рекла је она.
Носиоци вируса који немају упале плућа не морају да буду у болници, али ако имају промену на снимку или поремећене параметре запаљења, о којима говоре ЦРП или леукоцити у анализи крви, онда морају у болницу. То се посебно односи на оне који имају придружене болести, дијабетес, артеријску хипертензију, гојазност, малигну болест или су примали имуносупресивну терапију.
Болница у Батајници преузела је пацијенте из болница које више нису у ковид систему рада, доста њих заврши на респиратору што значи да више нема мишићне снаге, нити резервног простора за дисање. Таквим пацијентима мора да помогне машина, да убацује и избацује кисеоник и то је последњи потез који даје наду да ће пацијент остати жив.
Респиратор преживи само 30 одсто пацијената
Смртност људи који заврше на респиратору је велика, преживи 30 одсто њих. Дужи боравак на респиратору значи и повећани ризик од инфекције, појаву бактерија које су отпорне на антибиотике и болесници могу да добију сепсу, могу да им откажу бубрези.
- Нису код преминулих биле класичне упале плућа, то су били тромбови који прво настају у плућима, па онда у мозгу, јетру, слезини, екстремитетима. "Откаче" се и не знате где ће завршити - рекла је она.
- Пратила сам пацијенте који су преживели корону у првом таласу, имали су страшне последице, нису могли да дишу, да се истуширају, да обаве личну хигијену... Било је потребно времена да се све врати у нормалу. Од њих 300, можда једна особа није успела да се врати у нормалне параметре плућних функција - рекла је она.
