Како ћемо се ЛЕЧИТИ ПОСЛЕ КОРОНЕ? Долази време породичног лекара и телефонских прегледа, а шта то значи за Србе?
Били су у прилици наши савременици и преци да виде многе кризе - оне изазване ратовима, бомбардовањем, немаштином и економским осцилацијама на светском тржишту.
Тежина ситуације мерила се животима, недостатком новца, хране, недостатком сигурности и слободе. Било је и оних других криза - епидемија, пандемија - вариола вере, малих богиња, куге и колере. И из свих смо изашли као победници - десетковани, али, победници. Тик поред нас, стајао је он, заштитник, тихи херој. Лекар. Да ли смо после страхоте корона вируса спремни да му се одужимо?
Изнад сваке кризе, можда несхватљиво у овом тренутку, издиже се могућност, она која нам каже да неке ствари можемо да урадимо боље или другачије. Тако је и сада. Да ли ће нам пандемија корона вируса открити тог нашег лекара као ненадмашну фигуру која нам је преко потребна? Да ли ће државни системи признати да је неопходна промена? Да ли ћемо престати да грдимо тог нашег лекара на фронту и престати да хвалимо оне који то нису и који нам продају травку за дукате? Да ли ћемо веровати лекару који је измислио вакцину и спасио нас или ћемо опет подбацити?
Прво што се поставља као питање јесте да ли ће се досадашњи здравствени систем променити? Видели смо да су многи у томе подбацили. Пандемија се показала као лакмус папир који необориво доказује успешност система.
СВАКА ЧАСТ! Пензионер Ђорђе прешао више од два милиона корака за време карантина
Роштиљ у Овчар Бањи: Окрените прасе на ражњу и корона ће бити немоћна (ФОТО)
Од ПОНЕДЕЉКА се са овим знањем иде у КАФАНУ: Промене су драстичне и ОВИХ мера се морају сви придржавати
Шпанија и Италија са једне стране су се показале као највећи губитници. А онда и Америка. Немачка и Аустрија, са друге стране, уз велики број заражених ипак као победници. Једно је сигурно у свим здравственим системима широм света показала се као неопходна, али недовољно искоришћена примарна здравствена заштита и породични лекар као стуб и основ медицине.
- Здравствени систем је сад на новом задатку. Били смо сведоци да је било доста пропуста у организацији и то ће сада морати да доживи трансформацију. Мишљења сам да ће доћи до другог таласа, али да у њему нећемо бити неприпремљени - објашњава епидемиолог и професор Медицинског факулетета у пензији Зоран Радовановић.
Он појашњава да ће ситуација морати да крене у правцу примарне здравствене заштите и да је неопходно да се здравствени системи много више окрену њој.
- Јасно је прописано да породични лекар треба да решава 80 до 90 одсто проблема пацијената. Дакле да се само 10 одсто шаље даље у секундарне и терцијарне системе здравствене заштите - каже Радовановић, који додаје да је то далеко и финанскијски исплативије, будући да се на тај начин не користе ресурси клиничких центара, који су се у овој ситуацији показали као неопходни.
Лекар опште медицине треба да решава већи део патологије, јасан је наш цењени епидемиолог, а са њим се слаже и Маријан Ивануша, директор Светске здравствене организације у Србији. Он је казао да СЗО стално истиче важност домова здравља.
- Кад се ради о питању примарне здравствене заштите, СЗО стално истиче важност домова здравља, односно примарне здравствене заштите унутар здравственог система. Јако је битна добра сарадња, односно интеграција свих нивоа здравства - примарног, секундарног и терцијарног нивоа здравства – дакле од дома здравља до опште болнице, све до врхунског клиничког центра, па и института јавног здравља, како на државном тако на локалном нивоу - каже Ивануша.
Да ће се ићи у правцу ојачавања примарне здравствене заштитет потврђују и светски стручњаци. Тако Аи Јен По, директор Националног савеза домаћих радника и бриге широм генерација Америке, каже за Политико да је пандемија корона вируса открила рупе у инфраструктури за негу.
- Милиони америчких породица били су принуђени да кроз кризу пролазе без примарне социјалне заштите. Вољене особе су им биле болесне, а деца ће се ускоро вратити у школе, породице су растрзане да врше избор између здравља и финансијске пропасти. Смислена помоћ у брзи о деци изузетно је ограничена, премали број радника има могућност да плаћа боловање, што значи да пропуштен посао значи и пропуштену плату - каже Јен По, и додаје да би ова криза требало да нас промени у том смислу.
Он сматра да би држава требало да пружи подршку универзалној бризи о породици - јединственом фонду којем би свако требало да доприноси како би породица имала неопходну здравствену негу у тренутку када неко од чланова породице мора да ради.
Здравствени систем, видимо тек сада, има моћ да утиче на све друге системе и као најважнији шраф чини да се гвоздена скулптура држи на окупу.
- Став Светске здравствене организације је да здравље није само део здравствене политике, већ да здравље заузма битну позицију у свим политикама. Као такво треба да је у фокусу читаве владе, па и друштва - каже директор СЗО у Србији.
Он објашњава да је још увек рано да бисмо могли да дамо свеобухватни одговор на ово питање, јер свака промена захтева време на основу кога можемо да урадимо процену.
- Оно што можемо да кажемо је да очекујемо да ће се однос који владе држава имају према здравственим системима, а нарочито према институцијама и капацитетима јавног здравља, променити. Процењујемо да су ти капацитети од кључне важности за бољу спремност на ванредне ситуације на подручју здравља - истиче Ивануша.
Вин Гупта, ванредни доцент на Медицинском факултету у Вашингтону, каже да се вековима нисмо суочили са опасношћу по јавно здравље овог обима.
- То је узело велики психолошки данак у здрављу становништва и сигурно ће бити позива на акцију. Људи широм света користиће ковид19 као снажно оправдање за захтевање универзалне здравствене заштите,а то зависи првенствено од принципијелног и транспарентног државног система. Биће захтева да се здравствена сигурност подигне на исти приоритетни ниво као и друге претње попут нуклеарног наоружања и тероризма - каже Гупта.
Владе су у претходним месецима повећавале залихе заштитних средстава, респиратора, али и болничке капацитете и ослањале се на војску за борбу против болести. Да нужда мења закон, показује и пример Велике Британије где су се аутомобилске компаније укључиле у производњу респиратора за хиљаде пацијената. Владе интензивно траже решења. Брза решења која би могла да постану будућност здравственог система. У томе није заостајала ни Србија.
Сведоци смо да су поред постојећих болница за кратко време изградиле и опремиле и привремене, број респиратора се у нашој земљи повећао за више него двоструко, а Влада је покренула домаћу производњу заштитних маски и хлорокина. Да ли ће таква иновативност и предузимљивост остати и након свега, остаје да видимо.
- Ушли смо у све неспремни, нисмо имали довољно опреме, капацитета и све се радило у ходу. Неке ситуације из прошлости могу нам послужити као репер на који можемо да се угледамо када прође ово. На пример, када су се појављивале епидемије у свету у прошлости, наши лекари су слати у жаришта да би се директно суочили са епидемијом и искуства пренели код нас, за случај да нам се догоди. То је био социјалистички режим - ригидан, али се знало ко шта ради - каже професор Радовановић.
Према речима Ивануше, кад се ради о ванредним ситуацијама, СЗО већ неколико година успешно развија Програм спремности за одговор на јавноздравствене ванредне ситуације и заговара јачање и унапређење капацитета држава чланица за превенцију и рано откривање јавноздравствених претњи свих врста, спремности да се на њих брзо, адекватно и ефикасно одговори, као и способности за брз опоравак. Ово је најуже повезано са јачањем капацитета за имплементацију Међународног здравственог правилника.
- Државе чланице СЗО су недавно усвојиле програм рада, у коме су јасно истакнута три циља која се тичу унапређења одговора на ванредне здравствене ситуације, универзалну покривеност здравственом заштитом као и унапређење здравља и благостања становништва и у том правцу ћемо наставити наш рад са државама чланицама и трудити се да их и даље усмеравамо у правцу јачања здравствених система, а са циљем бољег здравља за све - каже дирекотр СЗО.
Испод сваког текста на готово свим сајтовима у данима за нама од када се појавио корона вирус имали смо прилику да видимо низ бројева телефона где су пацијенти могли да се јаве како епидемиологу због ситуације са корона вирусом, тако и изабраном лекару у дому здравља. Тако се вршила тријажа и тај систем се показао као добар. Како је раније рекла докторка Бранка Грујић, лекар опште медицине у Дому здравља Звездара, цео систем се пребацио на телефонску слушалицу. И према њеним речима то је било врло успешно.
- Сваког дана примамо велики број позива. У тимовима су поред лекара опште праксе и гинеколози, али и многи други лекари. Ми пацијентима дајемо савете и сугестије за лекове како да их користе, а све што није хитно замолимо пацијента да сачека да прође епидемија која је на снази - објашњава докторка Грујић.
Да ли у томе лежи будућност здравства? Стручњаци кажу да.
- Дигиталне технологије ће постати израженије, а вероватно ћемо видети и пораст употребе телемедицине као и тестирање код куће. Трећина америчке популације већ користи телемедицину, а људи тренутно немају избора него да се ослањају на њу. Што је више користе то ће више да верују томе и да на тај начин дођу брже и јефтиније до здравствене заштите - истиче Гупти.
Он сматра да ћемо видети и велики број људи који ће користити кућне тестове за болести попут грипа или за високи холестерол. У том смислу, сматра професор са Медицинског факултета у Вашнгтону, да су пандемије погодно тле за лекаре да прецизирају шта функционише, а шта је подложно иновацијама. Са њим се слаже и професор са Универзитета у Пенсилванији Езекјел Ј. Мануле, који истиче и да је то значајно комфорнија варијанта.
- Људи ће моћи из топлине свога дома преко видео позива да добију правилну здравствену негу и што је најважније неће долазити у болнице где ће се лечити најкритичнији пацијенти - истакао је Мануел.
- Ова ситуација је показала да се у озбиљним здравственим претњама људи окрећу здравственом систему и очекујемо да ће људи имати више поверења у здравствене раднике, посебно имајући у виду колико су здравствени радници били ангажовани у одговору и колико су предано помагали оболелима и да ће убудуће више веровати порукама оних који су спашавали животе у овој пандемији. Модерна медицина темељи се на науци, у супротном ради се о шарлатанству - каже Ивануша.
Потресна исповест човека који се опоравља од короне: "Бринуо сам за СИНА, а ове ДВЕ СТАВРИ ми и данас нису јасне"
НАЈКРИТИЧНИЈА БОЛНИЦА У СРБИЈИ: "Овде болест НИКАКО не сме да уђе"
ФРАНЦУСКА ТЕЛЕВИЗИЈА ИСТАКЛА СРБИЈУ КАО ПРАВИ ПРИМЕР: Ево шта су рекли о нашој земљи у доба пандемије
"СУНЦЕ НЕЋЕ УБИТИ КОРОНУ": Др Кисић Тепавчевић објаснила који су то показатељи да је вирус ОСЛАБИО
НАЈЈАЧИ СНИМАК КРШЕЊА ПОЛИЦИЈСКОГ ЧАСА ДО САДА: Преокрет на крају нико није очекивао, па ни ови МОМЦИ (ВИДЕО)
