КАКО СТАТИ НА ПУТ ЛАЖНИМ ВЕСТИМА? Казна само за лажне профиле војних и полицијских лица
Случај лажних вести са лажног профила новог министра спољних послова Николе Селаковића, о доласку Сергеја Лаврова у Србију 16. новембра и смрти Милана Панића, само су последње у низу дефинформација са друштвених мрежа којима се појединци на груб начин шале, злођа имупотребљавајући туена.
Жртве крадљиваца идентитета на мрежама су и политичари, спортисти, глумци, новинари, певачи... али и иниституције, не само у Србији већ и широм свет. Познат је и случај да је 2017. године бивша председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић честитала улазак у НАТО председнику Црне Горе, али на лажни налог Филипа Вујановића, који ју је позвао на кафу, а на све се укључио и лажни профил Мила Ђукановића, који је рекао да ће "све средити да пију кафу на Светом Стефану".
МОГУЋА КАТАСТРОФА У БЕОГРАДУ: Са две славе до 3.000 људи заражених короном за два дана!
ЦРНА СЛИКА У КБЦ ДРАГИША МИШОВИЋ: Пуни ковид капацитети, лекар по други пут оболео
ЗИМСКЕ ГУМЕ ОД ДАНАС ОБАВЕЗНЕ: Возачи, опрез, могуће казне и до 12 година затвора
Велики број лажних профила на Фејсбуку и Твитеру имала је и српска минисарка Зорана Михајловић, на шта су већ више пута упозоравали из њеног кабинета, исти проблем имао је министар Небојша Стефановић, а пре неколико дана и Никола Селаковић.
На мети злоупотребе нашли су се и наши глумци, па су тако на лажном профилу глумице Олге Одановић постављене лажне слике како прима трансфузију у КЦС, а пре ње жртва је био и Иван Бекјарев, који је најавио да ће од полиције потражити заштиту од особа које се лажно представљају као он.
Та мука није заобишла ни најбољег тенисера света Новака Ђоковића, ни НБА звезду Николу Јокића који такође има један свој и "милион" других лажних налога, а на исти проблем су се жалили и Милош Теодосић и фудбалер Александар Коларов.
Проблем је имао и новинар и аутор "Квадратуре круга" Бранко Станковић цији је профил, не његовом вољом, "живео" на Фејсбуку две године, а он је, чим је открио то недело, упозорио гледаоце да не наседају на позиве непознатих особа које су остављале жиро рачун и тражиле помоћ за јунаке његових репортажа, али и за угрожено становништво након земљотреса у Краљеву.
У случају “Селаковићевих” објава о доласку Лаврова и смрти Милана Панића, лажне вести је пласирао један Италијан, новинар из Италије Томазо Дебенедети, преварант који је већ објављивао сличне лажне вести, попут оне да је преминуо Ратко Младић.
Селаковић, иначе, ни нема налог на тој друштвеној мрежи, већ се оглашава само на фејсбуку и инстаграму.
Посебном тужилаштву за високотехнолошки криминал није званично достављена информација или извештај у вези са лажним Tvitter налогом министра спољних послова Николе Селаковића, а ни италијанско тужилаштво није контактирало домаће колеге, каже Танјугу тужилац за високо технолошки криминал Бранко Стаменковић.
- С обзиром да је до објављивања наведене лажне тврдње највероватније дошло на територије Италије, примарна надлежност за поступање припада италијанским надлежним органима, којима стојимо на располагању за сарадњу овим поводом - рекао је Стамековић.
Верује се да је лажни профил министра Селаковића у септембру регистровао Дебенедети, који је на исти начин покушао да обмане јавност у фебруару када је на лажном Твитер налогу министарке спољних послова БиХ Бисере Турковић објавио да је умро Ратко Младић.
Стаменковић је појаснио да је "лажно представљање", кривично дело по Кривичном законику Србије за које је запрећена новчана казна или казна затвора до три године.
Међутим, како је указао, да би постојала одговорност за ово кривично дело потребно је доказати намеру извршиоца да прибави себи или другом неку корист или да другом нанесе штету, па се у тој намери лажно представља као службено или војно лице, или се тако представљајући, изврши неку радњу за коју је овлашћено само службено или војно лице.
У случају да је због изношења лажне вести или тврђења дошло до настанка панике, тежег нарушавања јавног реда или мира или је значајније ометено спровођење одлука и мера државних органа, могло би се говорити о евентуалном постојању кривичног дела изазивање панике и нереда.
Што се тиче формирања лажних профила на друштвеним мрежама у Србији и постављања објава на њима, Стаменковић каже да пријаве од грађана о томе тужилаштво добија редовно.
Међутим, с обзиром да је кажњиво само лажно престављање за службено или војно лице, грађанима се у том случају препоручује да се одмах сами директно обрате заштитним мехинизмима компанија које имају у власништву друштвену мрежу на којој је регистрован лажни налог и да траже моменталну суспензију или укидање таквог налога.
Регистровање лажног налога у супротностима је са правилима коришћења било које друштвене мреже, указујући да је у неким случајевима најбржа и најделотворнија заштита за грађане да се сами обрате друштвеној мрежи и траже укидање таквог налога због кршења правила коришћења.
Управо на то указује и експерт за интернет маркетинг Исток Павловић, који примећује да број лажих профила међу којима су и они јавних личности расте, што је феномен који се појавио настанком друштвених мрежа, а да је добро што се проблем лажних налога и профила, ипак, лако отклања - интервенцијом оног чије је име злоупотребљено.
Сваки политичар ако прати ситуацију на друштвеним мрежама, чим уочи проблем може да пошаље допис Фејсбуку, са званичним меморандумом, функцијом и профил ће бити скинут веома брзо, каже Павловић и додаје да и грађани, а не само јавне личности могу да пријаве и тако реше проблем.
Друга ствар је, како каже, ако се појединац не бави друштвеним мрежама, јер онда ти лажни налози могу да опстану дугорочно, и да их има на десетине, али ако особа, ипак, води рчуна лажни налог ће бити скинут за два дана.
Друштвене мреже, на првом месту Твитер имају симбол верификације, плави облачић са белим знаком, али он ипак, према речима Павловића, предавача дигиталног маркетнинга на ФМК, није сто одсто гаранција да је профил прави.
Павловић је подсетио и на нови европски закон ГДПР по коме свако може да затражи да се његова слика скине са интернета, ако је злоупотребљена.
Међу разлозима због којих неко прави лажне профиле је, наводи, тај да завара појединце или групе, да људима шаље вирусе, лакше придобије поверење и тако дође до жељених података или да му закључа компјутер и после тражи откуп.
Такође, појединци то чине и из приватних разлога да би некога "шпијунирали" или из пословних, економских или политичких разлога.
