КАКО СУ СРБИ ПОЧЕЛИ ДА СЛАВЕ БОЖИЋ 7. ЈАНУАРА? Један догађај је био ПРЕСУДАН за промену датума
Према званичном државном календару, он се није прослављао 7. јануара, већ 25. децембра.
Држава и црква су до краја Првог светског рата време рачунале по јулијанском календару и рођење Христово славило се 25. децембра, а онда је 1919. држава прешла на грегоријански календар.
ДОКТОР ЈАНКОВИЋ ИЗНЕО ЗАСТРАШУЈУЋЕ ПРЕДИКЦИЈЕ: Стање забрињава, бројке ће НЕКОНТРОЛИСАНО порасти
"АКО ЈЕ МАТЕЈ МРТАВ, УМРЕЋУ И ЈА" Отац несталог Сплићанина открио шта су му другари његовог сина ПРИЗНАЛИ
"ПО МОМ МИШЉЕЊУ, ЗАВРШИЛО СЕ ТРАГИЧНО ПО ЊЕГА!" Детектив открио могући СЦЕНАРИО нестанка Сплићанина: Треба погледати истини у очи!
Пре Другог светског рата Нова година је код Срба била у сенци много важнијег верског празника, који је уједно био и централни догађај током године, а то је Божић.
Према званичном државном календару, он се није прослављао 7. јануара, већ 25. децембра, односно пре Нове године.
Дочек Нове године, па и сама Нова година празник је који је данас постао најпопуларнији, не само код нас већ и у целом свету, а људи се за славље припремају и по неколико дана.
Некада је то било много другачије, а о томе најбоље сведоче новине од пре једног века, које 1. јануара чињеницу да је управо наступила "нова година" помињу стидљиво, никада на насловној страни, већ тек на четвртој или петој страни. О "дочеку Нове године" нема ни говора.
Оно што је заправо најважније у овој причи јесте да су пре окончања Првог светског рата држава и црква време рачунале по истом, јулијанском календару, па је Божић прослављан искључиво 25. децембра.
Тако су за овај празник некада штампани специјални бројеви новина, препуни честитки, празничних огласа и реклама за могуће поклоне, а штампа обично није излазила 25. и 26. децембра.
У таквим празничним бројевима народу су Божић честитали краљ и патријарх, а било је и огласа виђенијих грађана, којима су они упућивали најлепше жеље својим колегама и пријатељима.
Увођење новог, грегоријанског календара, догодило се одмах после Првог светског рата, 1919. године.
Српска православна црква је наставила да обележава празнике на дотадашњи начин, па је ова година постала прва када се догодило да се Нова година у Србији славила пре Божића.
Ово се задржало све до данашњих дана.
