ДА ЛИ СУ КАМЕРЕ ЛЕГАЛНЕ: Могу ли се уз помоћ видео надзора кажњавати грађани?
У Србији су ових дана, управо захваљујући снимцима видео-надзора, решена два случаја злочина, последњи од њих је пљачка старијег човека.
Европски парламент недавно је препоручио је да се видео-надзор не користи за аутоматско препознавање лица појединаца на отвореном. Ево како ће та одлука утицати на нашу земљу.
СВЕ О КОВИД ПРОПУСНИЦАМА: Ово су ШЕСТ ствари које морате да знате пре него што се упутите у кафић, ресторан или клуб!
"Ковид пропуснице треба да буду уведене на 24 сата и за сва окупљања" Јасан став Шеклера - Србији неопходне оштрије мере
ОВО ДАЈУ СВИМ ПАЦИЈЕНТИМА У КОВИД БОЛНИЦАМА: Пили смо га кад смо били мали, а студија открива да олакшава стање са короном
У Србији су ових дана, управо захваљујући снимцима видео-надзора, решена два случаја злочина, последњи од њих је пљачка старијег човека. Ипак, одлука Европског парламента није обавезујућа, али, како се надају упућени, јесте корак ка зауздавању неодговорне примене технологија.
То у фокус ставља технологију препознавања лица, која користи вештачку интелигенцију и камере за видео-надзор које су дуго на удару бораца за људска права, а који сматрају да се тако крши право на приватност.
- Немојте да стављате заштиту основних људских права насупрот заштите људи и заједнице. Једноставно није истина да морамо да бирамо. Ми смо способни да радимо обе ствари - каже Илва Јохансон, Европска комесарка за унутрашње послове.
Камере у Београду имају могућност биометријског надзора
Невена Ружић из Фондације за отворено друштво истиче ће појединци, знајући да смо под сталним оком камере, можда ипак одустати од одређеног прекршаја.
- Наравно да ћемо увек наћи случај када је баш таква камера могла нешто да утврди али овде није питање или је ово или је оно, или ћемо да имамо безбедност, у супортном нећемо да имамо приватност. И безбедност можемо да заштитимо неким другим средствима, то нису нужно камере овакве врсте технологије - наглашава Ружићева.
Закони који регулишу рад полиције у Србији не дозвољавају примену биометријског надзора над грађанима. Тако ће остати до даљег, јер је повучен Нацрт закона о унутрашњим пословима који је, између осталог, предвиђао легализацију биометријског надзора.
- Јасно се види да камере које се импелментирају већ две године уназад на територији Београда имају могућност биометријског надзора - осам хиљада уређаја, што камера по стубовима што камера које се монтирају на аутомобиле полиције, имају те карактеристике препознавања. МУП тврди да не користе биометријске функционалности овог система - каже Андреј Петровски из Шер фондације.
Полицијски пројекат постављања биометријских камера под називом "Сигурно друштво", који је у току, предвиђа 8.100 камера. Од тога би 2.500 камера било постављено на улицама главног града. Остале на униформе и аутомобиле полицајаца.
- Оно што могу да кажем са моје тачке гледишта, није проблем у камерама није проблем у снимању, проблем је тачно прецизно изрегулисати ко гледа, ко има право приступа тим снимцима, јер не ради камера злоупотребу већ раде људи који користе ту камеру - истиче професор др Горан Ј. Мандић са Факултета безбедности у Београду.
Видео-надзор није новина у Србији, али технологија препознавања лица јесте. Прве камере у Београду постављене су 1978. године на 24 локације, а служиле су за надгледање улица. Према подацима МУП-а, на улицама главног града сада их има готово четири стотине. Сматра се да је један од најбоље покривених јавних простора камерама Велика Британија.
