"Лична карта" прелепе српске вароши: Завичајни музеј у Књажевцу открива лепоте Србије од најранијег доба до данас (ФОТО/ВИДЕО)
Завичајни музеј Књажевац основан је са циљем да сакупља, чува, научно обрађује и презентује културну баштину књажевачког краја.
Кажу да је историја учитељица живота, огледало једне прошлости, рађање једног народа његове традиције, културе, напретка, развоја и промена кроз време које чини друштво баш онаквим каквим данас јесте.
Историја је важан сегмент сваког друштва, сегмент помоћу ког памтимо, чувамо и штитимо наше корене, наше одрастање и помоћу ког имамо могућности да сазнамо и откријемо нешто што нисмо знали. Видимо лепоте о којима смо можда читали и чули и сведочимо о многобројним успесима наше земље кроз векове. Нико боље не чува срце праве историје и сведочења једног народ од самих музеја.
Један баш такав, велики, леп, са обиљем предмета и трагова прошлих времена о којима са поносом говоримо налази се у Књажевцу. Саму срж наше славне историје чува један од најлепших музеја у Србији - Завичајни музеј у Књажевцу.
Два кључна пројекта пред Новим Садом: Еколошка борба донеће зеленију будућност грађанима (ФОТО/ВИДЕО)
Вожња поред Бегеја, али и градским улицама: Зрењанинцима обезбеђена субвенција, али и еколошкији транспорт (ФОТО)
За зелене оазе којима ће се дивити туристи: У овом граду на Бегеју све је спремно да озелени (ВИДЕО/ФОТО)
Завичајни музеј Књажевац основан је са циљем да сакупља, чува, научно обрађује и презентује културну баштину књажевачког краја.
Завичајни музеј Књажевац, као јединствена лична карта града, представља регионални музејски истраживачки центар са модернизованом програмском шемом која по садржају и темама превазилази локалне и регионалне оквире са повећаном образовном и промотивном улогом.
Својим радом, Завичајни музеј Књажевац, доприноси развоју заједнице кроз јачање свести о значају очувања културе, историје, богате и разнолике традиције и стварање јединственог доживљаја и специфичне културно-туристичке понуде.
Оснивање музеја
На иницијативу учитеља Николе Мицића Ланде, 1970. године Књажевац добија историјско-музејску збирку основану при Матичној библиотеци, а од 1971. град преузима бригу о старинама и предметима са оближњих локалитета. Музејска збирка налазила се у просторијама Матичне библиотеке на Тргу ослобођења бр. 19 све до 1975. године када је, након систематских археолошких истраживања на локалитету Тимацум Минус у селу Равна, отворена стална музејска поставка у згради у Карађорђевој улици. Од 1971. године за потребе чувања музејских предмета ослобођен је један део објекта у Карађорђевој 15. Исте године руководство над музејском збирком преузео је професор историје Томислав Јанаћковић. Музејска збирка је у овом простору и званично отворена за јавност 25. новембра 1975. године.
Као самостална установа културе почиње да ради 1980. године под називом Завичајни музеј Књажевац. 1982. године обезбеђен је објекат за потребе музеја, а након истраживања праисторијских налазишта Шкодрино поље и Бараница, које је исте године организовао Центар за археолошка истраживања Филозофског факултета у Београду збирка је допуњена, те од 1985. добија нови изглед.
У току неколико деценија преданог рада Завичајни музеј Књажевац постаје комплексна целина у чијем су саставу одељења за археологију, етнологију, културну историју и историју уметности, конзервацију, фотодокументацију као и водичка служба, тј. матична зграда Завичајног музеја, Музеј града у Кући Аце Станојевића и Архео-етно парк са лапидаријумом у Равни.
Више о самом значају Завичајног музеја, зашто га треба посетити и шта је то по чему се овај музеј издваја од осталих говорила је виши кустос музеја Милена Милошевић Мицић која на самом почетку разговора истиче да је сама матична зграда, као први од три објекта која спадају у оквир Завичајног музеја, споменик културе у којој је живела породица Сибиновић која је изграђена почетком 20. века, а због својих архитектонских карактеристика заштићена је као културно добро.
- Други објекат је музеј града у кући Аце Станојевића у Његошевој улици у Књажевцу који сам по себи представља један специфичан простор. Трећи је музеј на отвореном односно Архео-етно парк Равна који је надомак археолошког налазишта Тимаку минус који представља једну атрактивну дестинацију, локацију која привлачи бројне туристе - објашњава виши кустос Завичајног музеја и додаје да не привлачи само туристе већ и истраживаче и на тај начин пружа могућност за различите програме.
Када је реч о Завичајном музеју, односно главној матичној згради, она је, поред администрације, од изузетног значаја јер се у њој налазе, у највећој мери и делови сталне поставке музеја
- Кроз лево и десно крило зграде тематски и хронолошки приказани су делови делимично богате збирке у музеју од праисторије па све до данашњег дана, односно до педесетих година 20. века кроз предмете који су из етнолошке збирке, археолошке, збирке примењене уметности и културне историје - објашњава виши кустос и додаје:
- Са друге стране, постоји и галерија музеја у којој се организују различити програми, различите музејске, гостујуће или ликовне изложбе и наравно, ту је и прекрасно двориште у којем организујемо различите програме попут књижевних вечери, промоција, образовне програме за грађанство, модне ревије, вечери музике... Нешто што свакако спада у онај део културног и друштвеног живота наше вароши - рекла је Милена Милошевић Мицић.
Као главни циљ музеја јесте то да буде приступачан за све уз инклузију свих чланова друштва, али и дигитализација.
- Имамо програме који су посебно намењени за особе са инвалидитетом, али када је нешто таквог типа, оно је, наравно, препоручљиво и за све друге категорије и посетиоце. Ми смо као музеј до сада направили шест бесплатних андроид апликација. Трудимо се да будемо отворени и за нове технологије и садржаје и мислим да заправо на тај начин привлачимо и савремену, младу публику, оне категорије до којих се данас теже долази, па тако постоје различити водичи, водичи на знаковном језику, водичи кроз неколико језика, чак и на писму за слепе и те апликације су делом у вези са нашим образовним програмом, а делом се баве искључиво археолошким налазиштем Тимакум минус или старим Књажевцем - објашњава Милена Милошевић Мицић и додаје да се посетиоци могу на пет језика упознати са старом варошком културом, архитектуром града који је један од најстаријих вароши први пут поменут у 15. веку, а који је у 19. веку био једно изузетно важно место, не само у Тимочкој крајни него и у Србији.
Виши кустос Завичајног музеја у Књажевцу Милена Милошевић Мицић додаје да се пуно тога може рећи и испричати о самом музеју и зато ова зграда представља личну карту Књажевца.
- Људи који дођу у Књажевац овде могу добити једну свеобухватну причу о томе каква је варош Књажевац био, какав се живот водио, каква су била друштвено-културна дешавања и наравно, да се упознају са различитим налазима из различитих периода - рекла је за крај Милена Милошевић Мицић.
Пројекат је финансиран из буџета Града Књажевца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
